Ivan Redžić, 42-godišnjak iz Srbije, već osam godina se bori za svoj život zbog problema sa bubrezima. Njegova borba započela je 2017. godine kada je otišao da proveri krvnu sliku usled pojačanog umora i glavobolje. Tada je saznao da su mu bubrezi u kritičnom stanju, što je rezultiralo hitnim započinjanjem dijalize. Nakon neuspešne transplantacije 2018. godine, Ivan se suočava sa svakodnevnim izazovima i teškim posledicama dijalize.
Tri puta nedeljno, Ivan odlazi na dijalizu koja traje četiri sata. Opisuje kako se oseća tokom procesa, naglašavajući da, iako spolja izgleda normalno, njegovo zdravlje je u opasnosti. „Sve vreme ležiš, sve vreme su dve igle u ruci, ovde u fistuli. Iz jedne uzimaju krv, onda se to preko aparata čisti, vraća se u istu venu. Mogu vam reći, ova godina mi je već nekako kao da dolazi na naplatu sve,“ priznaje Ivan. Smršao je, a svi oni koji ga vide ne mogu da naslute kroz šta prolazi.
Ivan je na listi čekanja za transplantaciju već dve godine, ali još uvek nije dobio poziv. On je svestran čovek, nedavno je postao otac devojčice koja sada ima pet godina. „I zbog nje, i naravno zbog sebe, nastavljam da se borim i da se vratim na posao,“ dodaje on. U međuvremenu, kako bi sebi pružio šanse za bolji život, Ivan prikuplja finansijska sredstva za potencijalnu transplantaciju bubrega u Belorusiji.
Prema rečima profesora dr Dragana Jovanovića, interniste nefrologa, proces transplantacije zahteva da svi zdravstveni parametri budu u skladu. „Mora da bude u tom trenutku da nema neku infekciju, što može biti prepreka. Zatim se radi elatipizacija i dobijamo spisak onih koji mogu da prime. Od tih bolesnika, tim pregledima se odabire onaj koji je najpovoljniji,“ objašnjava dr Jovanović. On naglašava koliko je važno vreme i usklađenost svih parametara za uspešnu transplantaciju.
Ivan se suočava sa teškom psihičkom i fizičkom borbom. „Psihički je dijaliza dosta teška i ljudi je onako baš teško podnose. Tri puta nedeljno moraš da odeš, hteo, ne hteo,“ kaže Ivan. On je svestan da bi njegov život mogao da se promeni na bolje, ali je frustrirajuće čekati na poziv koji može doći ili ne.
Nažalost, Srbija se suočava sa problemom nedostatka donatora. „Problem je u našoj svesti. Kada dobijete odgovor ‘ne, mi ipak ne bismo’, to su vrlo krajnje odgovori koji su primitivni,“ ističe dr Jovanović. On savetuje ljude da se redovno pregledaju, čak i kada se osećaju dobro, kako bi se predupredila ovakva stanja.
Dok čeka transplantaciju u Srbiji, Ivan se nada da će dobiti priliku u Belorusiji. Svi koji žele da pomognu mogu poslati SMS poruku sa brojem 409 na 3030 ili uplatiti novac na njegov račun. Ivanova borba nije samo borba za život, već i inspiracija za sve nas da cenimo zdravlje i pružimo podršku onima kojima je potrebna. Njegov optimizam i snaga u teškim trenucima su pravi primer kako se ne predavati, čak i kada se čini da su šanse male.
