Poslanicki dom Italije jednoglasno je usvojio predlog zakona koji utvrđuje da svaki seksualni čin bez slobodnog i eksplicitnog pristanka predstavlja krivicno delo seksualnog nasilja. Za zakon je glasalo svih 227 prisutnih poslanika, a sada se čeka njegovo razmatranje u Senatu, prenela je Ansa.
Ovaj zakon je rezultat međustranačkog dogovora i amandmana koje su u Odboru za pravosuđe predložile izvestioci Karolina Varki iz Italijanske levice (FdI) i Mikela Di Bjaze iz Demokratske stranke (PD), uz konsultacije italijanske premijerke Đorđe Meloni i sekretarke Demokratske stranke Eli Šlajn.
Eli Šlajn je ocenila zakon kao „veliki korak napred i malu, ali značajnu kulturnu revoluciju“. Ona je istakla da je zakon rezultat široke međustranačke saradnje i napora da se prevaziđu političke razlike u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja. Ovaj zakon predstavlja važan pomak u pravnom okviru Italije, koji do sada nije imao jasno definisan koncept slobodnog pristanka u seksualnim odnosima.
Predstavnici Demokratske stranke naglašavaju da je uključivanje principa slobodnog pristanka u zakon „jednostavan, ali duboko radikalan koncept“ koji potvrđuje autonomiju žena i njihovo pravo da ne dokazuju da su se aktivno opirale nasilju. Ovaj pristup ima za cilj da se promeni način na koji se seksualno nasilje posmatra u društvu i u pravnom sistemu, tako što će se naglasiti važnost pristanka kao ključnog elementa u svakom seksualnom činu.
Odobrenjem ovog zakona, Italija se pridružuje 21 evropskoj zemlji koja je već uvela principe slobodnog pristanka, čime dodatno unapređuje zaštitu žena u skladu sa Istanbulskom konvencijom. Istanbulsku konvenciju, koja se bavi sprečavanjem i borbom protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Italija je ratifikovala 2013. godine, ali je primena njenih principa često bila sporadična i nedovoljna.
Zakonodavna inicijativa je naišla na pozitivne reakcije među aktivistima za ljudska prava i organizacijama koje se bore protiv nasilja nad ženama. Mnoge od njih su izrazile zahvalnost zbog napora koji su učinjeni da se jasno definiše šta predstavlja seksualno nasilje i kako se ono može pravno goniti.
Istovremeno, postoji i zabrinutost da bi novi zakon mogao dovesti do prekomernih optužbi i zloupotreba u pravnom sistemu, što su neki kritičari istakli kao potencijalne rizike. Međutim, većina podržava ideju da je potrebno promeniti kulturu koja često žrtve stavlja u poziciju da moraju dokazivati svoje iskustvo nasilja, umesto da se fokusira na odgovornost počinilaca.
Ovaj zakon može takođe imati značajan uticaj na obrazovanje i svest o pitanjima seksualnog nasilja, jer će se očekivati da se o principima slobodnog pristanka više govori i u školama i u javnim kampanjama. Cilj je da se stvori okruženje u kojem će svaki pojedinac biti svestan svojih prava i granica, kao i obaveza prema drugima.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će Senat razmatrati zakon i da li će doći do daljih izmena ili amandmana. Takođe, očekuje se da će se javnost aktivno uključiti u debatu o ovom važnom pitanju, s obzirom na njegovu društvenu i pravnu težinu.
U svakom slučaju, usvajanje ovog zakona predstavlja značajan korak ka unapređenju pravne zaštite žena u Italiji i može poslužiti kao primer drugim zemljama u regionu koje se suočavaju sa sličnim izazovima u borbi protiv nasilja na osnovu pola.
