Pre više od osam meseci, pokrenuta je istraga protiv nekoliko velikih trgovinskih lanaca zbog sumnji na dogovorene cene proizvoda. Ova situacija izazvala je negodovanje među potrošačima, koji se plaše da bi to moglo dodatno povećati visoke troškove života. Ipak, epilog ove istrage i dalje ostaje nepoznat. Komisija za zaštitu konkurencije nije objavila zvanične informacije, a očekivane sankcije još uvek nisu izrečene.
Sagovornici Euronews Srbije nisu optimistični kada je reč o ishodu ove istrage. Mnogi smatraju da je dobro što ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje trgovinskim lancima da obrate pažnju na formiranje cena u budućnosti. Stručnjaci takođe napominju da rešenje ne leži u iznenadnim akcijama ili otpuštanjima radnika, već u trajnom smanjenju cena i široj ponudi proizvoda. Kako ističu, ova priča je kompleksna i zahteva obimnu istragu, uz opravdanu sumnju i konačan epilog.
Marko Dragić, pravnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ukazuje na sporost tempa istrage, što šalje poruku o neefikasnosti sistema. „Čudno je da čekamo već toliko dugo na objavljivanje opštih informacija“, kaže Dragić. On naglašava da su ranije najavljivane sankcije, a sada nema informacija o tome šta se dešava. Prema njegovim rečima, postoje dokazi koji ukazuju na kartelsko udruživanje trgovinskih lanaca, a nejasno je zašto se konačne sankcije još uvek ne objavljuju.
Na pitanje koliko vremena može proći dok se ne sazna sudbina istrage, Dragić ističe da je teško predvideti. „Komisija se još nije oglasila, kao da je tema zamrznuta“, tvrdi on. Smatra da je neophodna transparentnost i redovno informisanje građana, posebno kada je reč o pitanjima koja se direktno tiču njihovih budžeta.
Jovan Ristić, pravni zastupnik Udruženja potrošača „Efektiva“, ocenjuje da će građani teško moći da povrate novac koji su eventualno preplatili zbog kartelskog dogovora. „Pare neće biti vraćene“, ističe Ristić, naglašavajući da je postavljanje pitanja naknade štete gotovo utopijska ideja. On podseća da su postupci protiv trgovaca pokrenuti samo na osnovu ozbiljnih dokaza.
Ristić dodaje da je neophodno dokazati da li je do dogovora zaista došlo, te da sankcije mogu biti ozbiljne, do deset odsto godišnjeg prihoda prekršilaca. Međutim, kritikuje sporost postupka i nedostatak informacija koje se plasiraju javnosti.
U svetlu ovih događaja, potrošači su organizovali bojkot trgovinskih lanaca kao odgovor na visoke cene. Ristić ističe da je odziv bio dobar, ali da je Poreska uprava imala problema sa prikupljanjem podataka o prometu tokom bojkota. „Bojkoti su otežali dobijanje zvaničnih informacija“, dodaje on.
Potrošači su mogli primetiti povećanje broja popusta, ali ne i trajno snižavanje cena. Ristić poručuje da je potrebno trajno smanjenje cena, a ne samo povremeni popusti.
Marko Dragić ukazuje na kompleksnost situacije i na to da ne postoji jednostavan odgovor na pitanje ko je glavni krivac. On smatra da je najbolje rešenje racionalna kupovina, uz upoređivanje cena i korišćenje dostupnih alata na internetu. Dragić naglašava potrebu za sistemskim rešenjem koje bi ograničilo monopol trgovinskih lanaca i proizvođača.
U skladu sa tim, stručnjaci pozivaju na dugoročne promene koje bi mogle smanjiti troškove života potrošača i omogućiti im pristup povoljnijim proizvodima. Ova situacija pokazuje važnost transparentnosti u radu institucija i potrebu za zaštitu prava potrošača.
