Radivoje Bojović, istoričar iz Čačka, ostavio je značajan trag u oblasti istraživanja istorije i kulturne baštine Srbije. Njegova strast za otkrivanjem i čuvanjem istorijskih podataka dovela je do brojnih izložbi, postavki i značajnih otkrića, koja su doprinela boljem razumevanju naše prošlosti. Tokom svojih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Bojović je često posećivao Novo groblje, nadajući se da će pronaći potomke poznatih vojnih ličnosti, što mu je omogućilo da prikupi dragocene informacije.
Jedan od značajnih trenutaka u njegovoj karijeri desio se kada je naleteo na gospođu koja je brinula o grobu generala Mihaila Milićevića, komandanta trećeg bataljona 10. kadrovskog puka. Ovaj susret mu je omogućio da u čačanski muzej donese važna odlikovanja, poput Karađorđeve zvezde i Ordena Legije časti, što je samo jedan od mnogih uspeha koje je postigao tokom godina.
Unatoč velikom broju eksponata i bogatoj istoriji, ideja o otvaranju memorijalnog muzeja vojvode Bojovića u Čačku nije ostvarena. Projekti su započeti, ali su vlasti i Muzej imali druge prioritete, što je izazvalo razočaranje među ljubiteljima istorije i kulture. Vojvoda Bojović je bio istaknuta ličnost vezana za moravički okrug, a njegov brat vladika Jefrem živeo je u Čačku sve do 1933. godine.
Radivoje Bojović, koji se nedavno povukao u penziju, posvetio je više od pola veka istraživanju arhivske građe. Njegova posvećenost dovela je do prikupljanja značajne količine materijala, uključujući 130 ličnih zaostavština sa oko 10.000 predmeta, koji se odnose na vladarske porodice, oficire, naučnike i sveštenike. Tokom svoje karijere, organizovao je sedam stalnih postavki i 39 izložbi, koje su obišle 21 grad u Srbiji, a neke su bile predstavljene i u inostranstvu.
Jedna od najvažnijih izložbi koju je organizovao bila je posvećena periodu od 1804. do 1941. godine, što se smatra pravim draguljem čačanskog muzeja. Otvaranje spomen-sobe vojvode Petra Bojovića u Muzeju u Novoj Varoši obeležilo je stogodišnjicu Velikog rata i predstavljalo značajan događaj za lokalnu zajednicu.
Bojović je takođe istraživao u raznim gradovima i državama, uključujući Moskvu, Pariz, Harkov i Kijev, čime je obogatio svoje znanje i iskustvo. Njegova istraživanja su rezultirala otkrićem etnografske zbirke Nadežde Petrović, koja je od velikog značaja za razumevanje kulturne baštine Srbije.
Unatoč njegovim brojnim dostignućima, Bojović izražava zabrinutost zbog nedostatka pažnje koju institucije poklanjaju istorijskim ličnostima i njihovim nasledstvima. Sumnja se u razloge zbog kojih Vojni muzej u Beogradu nije odgovorio na ponude da preuzme zaostavštinu vojvode Petra Bojovića. Njegova istrajnost u prikupljanju i očuvanju istorijskih podataka ostavlja otvorena pitanja o tome kako se može unaprediti zaštita kulturne baštine u Srbiji.
Radivoje Bojović je nedavno postao dobitnik nacionalne penzije za doprinos kulturi, što je još jedan pokazatelj koliko je njegov rad cenjen. Njegova posvećenost istraživanju, sakupljanju i prezentaciji istorijskih podataka ostavlja neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i nasleđu. Dok se nastavlja potraga za zaboravljenim delovima istorije, Bojović ostaje simbol borbe za očuvanje i priznavanje značaja naše prošlosti.
