Severna Koreja je nedavno izazvala zabrinutost kada je, bez prethodne najave, ispustila vodu iz brane koja se nalazi severno od granice sa Južnom Korejom. Ova akcija izazvala je porast nivoa reke Imdžin, što je dovelo do toga da su južnokorejski zvaničnici izdali upozorenja za evakuaciju stanovništva u pogođenim oblastima. Prema izjavama južnokorejskih vlasti, situacija je postala kritična nakon što su satelitski snimci pokazali znake ispuštanja vode iz brane koja se nalazi na toj reci.
U saopštenju južnokorejskog Ministarstva za klimu, energetiku i životnu sredinu navodi se da su satelitski snimci snimljeni oko 23.00 sata prethodne noći ukazivali na to da je voda ispuštena iz brane. Ova odluka je dovela do naglog porasta nivoa vode na mostu Pilseung, koji se nalazi na najsevernijoj tački reke Imdžin u Južnoj Koreji. Nivo vode je porastao za jedan metar oko ponoći i dostigao je povećanje od 1,86 metara do 10.50 sati po lokalnom vremenu, prema podacima okruga Jončon i operatera brane Gunam.
U svetlu ovih događaja, provincija Gjongi, koja je najnaseljenija u Južnoj Koreji, zajedno sa okrugom Jončon, odlučila je da izda SMS upozorenja. U tim upozorenjima, stanovnici su pozvani da se evakuiraju iz svojih domova zbog moguće opasnosti od poplava. Ove mere su uključivale i preporuke za evakuaciju posetilaca i obližnjih stanovnika, s obzirom na to da je situacija na terenu bila veoma ozbiljna.
Pretpostavlja se da je Severna Koreja ispuštanjem vode želela da kontroliše nivo vode u brani, što je izazvano obilnim padavinama koje su pogodile taj region pre dva dana. Ova praksa ispuštanja vode iz brana može biti veoma kontroverzna, posebno kada se vrši bez upozorenja, jer može dovesti do značajnih posledica po stanovništvo u susednim područjima.
Severna Koreja je prethodno bila obavezna da šalje obaveštenja o ispuštanju vode iz brane Hvangang, što je sporazum postignut još 2009. godine. Ova obaveza je bila u skladu sa naporima da se smanje rizici od poplava i drugih potencijalnih opasnosti koje mogu nastati zbog naglog povećanja nivoa vode. Međutim, takva obaveštenja su slata Južnoj Koreji samo povremeno do 2013. godine, a od tada nije bilo sličnih komunikacija, što dodatno naglašava trenutnu zabrinutost.
U ovom trenutku, situacija na terenu se prati sa velikom pažnjom, a lokalne vlasti su spremne da reaguju u slučaju daljih promena. Stanovništvo je upozoreno da ostane na oprezu i da prati sve informacije koje dolaze od zvaničnih izvora. Ova situacija je još jedan pokazatelj napetosti između Severne i Južne Koreje, koja često rezultira nepredvidivim i potencijalno opasnim situacijama.
U svetlu svega navedenog, važno je da međunarodna zajednica nastavi da prati razvoj situacije na Korejskom poluostrvu. Ovakvi incidenti mogu imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona, a humanitarni aspekt situacije mora biti prioritet za sve strane uključene u ovu krizu. Obaveštenja, komunikacija i saradnja su ključni za prevenciju katastrofa i zaštitu života i imovine ljudi koji žive u ovoj oblasti, koja je već dugo izložena brojnim izazovima.
