Ruzica Sokic bila je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih jugoslovenskih i srpskih glumica, čija je karijera trajala više od pola veka. Njena umetnička ostvarenja obuhvatala su razne forme – od filma, preko televizije, do pozorišta. Publika je pamti po izražajnoj harizmi, šarmu i sposobnosti da tumači različite tipove likova, od komičnih do dramatičnih. U naredna dva dana obeležava se 12 godina od njene smrti, a njen doprinos umetnosti i dalje inspiriše nove generacije.
Među najpoznatijim ulogama Ruzice Sokic nalaze se filmovi kao što su „Kad budem mrtav i beo“, „Tesna koža“ i „Užička republika“. Ove uloge su ostavile dubok trag u srcima gledalaca, a Ruzica je postala simbol ženske snage i umetničke slobode. Njena karizma i talent bili su neizostavni deo jugoslovenske kinematografije, a njena sposobnost da dočara emocije učinila je njene nastupe nezaboravnim.
Iza kamere, Ruzica je bila duboko posvećena svom suprugu, Miroslavu Lukiću, s kojim je provela 30 godina u srećnom braku. Njihova ljubavna priča bila je inspiracija mnogima, a pred sam kraj života Ruzica je izrekla svoju poslednju želju – „Samo da me ne zaboraviš“. Ova rečenica je duboko pogodila njenog supruga, koji je kasnije sa suzama u očima podelio njene reči sa medijima. Iako Ruzica više nije među nama, njen rad i ljubav prema umetnosti žive kroz klasike jugoslovenske kinematografije.
Ruzica Sokic se u svom životu suočila s mnogim izazovima. Tokom detinjstva, prošla je kroz teške i traumatične trenutke. Njen otac, nakon okupacije zemlje od strane Nemaca, bio je osuđen na smrt, ali je na sreću oslobođen. Po povratku u Beograd, oduzeta su mu sva građanska prava, a porodica je prolazila kroz godine stradanja i nepravde. U jednom od svojih intervjua, Ruzica se prisećala kako su joj u trosoban stan smestili porodicu nekog frizera, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Ruzica je istakla da je njen otac bio posebno maltretiran zbog verbalnog delikta, a i ona je bila predmet ispitivanja. Ipak, nikada nije dozvolila da mržnja nikne u njenom biću, govoreći: „Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.“ Ove reči odražavaju njen snažan karakter i sposobnost da pronađe svetlost čak i u najtežim trenucima.
Iako je Ruzica bila izvanredna glumica, priznala je da nikada nije želela da postane majka. U retkom obraćanju na temu majčinstva, izjavila je da se plašila trudnoće i porođaja, što je dodatno osvetlilo njen lični život. „Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja,“ ispričala je u jednom od svojih intervjua.
Ruzica Sokic nije samo ostavila dubok trag u svetu umetnosti, već je i svojim životom pokazala snagu, hrabrost i posvećenost. Iako je prošlo 12 godina otkako nas je napustila, njena dodela, ljubav prema umetnosti i ljudskom duhu i dalje žive kroz njene uloge i sećanja njenih obožavalaca. Njen doprinos umetnosti nikada neće biti zaboravljen, a njen duh će nastaviti da inspiriše generacije glumaca i gledalaca koji dolaze. Ruzica Sokic je zauvek ostala u srcima svih koji su je voleli i poštovali, a njena umetnost će nastaviti da živi kroz vreme.
