Priče o bliskim susretima sa smrću već dugo vremena izazivaju rasprave među stručnjacima i snažne reakcije javnosti. Dok neki smatraju da su to dokazi postojanja druge stvarnosti, nauka ih vidi kao kompleksne psihofiziološke reakcije organizma u ekstremnim situacijama. Nedavno je jedno takvo iskustvo ponovo skrenulo pažnju medija, kada je Metju Melton podelio svoje doživljaje iz trenutka kada mu je srce prestalo da kuca tokom teške alergijske reakcije.
Sve se desilo na koncertu, gde je pojeo semenke suncokreta, nakon čega su se pojavili simptomi koji su ukazivali na ozbiljnu alergijsku reakciju. Hitno je prebačen u bolnicu, gde je primio terapiju antihistaminicima i steroidima, ali se njegovo stanje ubrzo pogoršalo. U jednom trenutku, Metju je izgubio svest, a lekari su mu kasnije objasnili da je došlo do kratkotrajnog zastoja rada srca usled anafilaktičkog šoka.
U podkastu posvećenom iskustvima bliskim smrti, Metju je opisao stanje u kojem više nije imao svest o svom fizičkom telu. Govorio je o osećaju potpune rasterećenosti i odsustva bola, kao i o utiscu da se našao u prostoru koji ne može jasno da opiše poznatim pojmovima. Njegova izjava da je život na Zemlji „iluzija“ izazvala je posebnu pažnju, sugerišući postojanje dublje stvarnosti koju ljudi ne primećuju u svakodnevnom životu.
Nakon što se probudio u bolnici, Metju je rekao da mu je povratak svesti bio neprijatan i zbunjujući, kao da se ponovo privikava na svoje telo. Lekari su objasnili da je bio „izgubljen na trenutak“, što je medicinski objašnjeno kao posledica kombinacije alergijske reakcije i terapije. Ovo iskustvo ostavilo je snažan utisak na njega, te je počeo drugačije da gleda na život, odnose sa ljudima i sopstvene vrednosti.
Iako su ovakve ispovesti emotivne i snažne, stručnjaci upozoravaju da ih treba posmatrati sa oprezom. Mnogi od njih ističu da ova iskustva ne predstavljaju dokaz o postojanju života nakon smrti. Naučna objašnjenja sugerišu da slična iskustva mogu nastati usled smanjenog dotoka kiseonika u mozak, dejstva lekova, intenzivnog stresa i složenih neuroloških procesa u ekstremnim situacijama. Zbog toga se ovakve priče često posmatraju kao uvid u ljudsku psihu, a ne kao medicinska ili naučna činjenica.
Metju Meltonova priča je samo jedan od mnogih slučajeva koji su izazvali interesovanje i raspravu o fenomenu bliskih susreta sa smrću. Dok jedni veruju da takva iskustva mogu doneti uvid u postojanje nečeg izvan fizičkog sveta, drugi smatraju da su to samo odrazi stresa i fizioloških promena koje se javljaju u trenutku krize. Ove rasprave ukazuju na duboka pitanja o životu, smrti i onome što se možda događa između njih.
Pitanja o postojanju druge stvarnosti i prirodi svesti ostaju otvorena, a iskustva poput Metjuovog nastavljaju da pobuđuju interesovanje i debatu među naučnicima, filozofima i duhovnim liderima. Kako se istraživanje ovih fenomena nastavlja, možda ćemo jednog dana dobiti više odgovora na pitanja koja su vekovima mučila čovečanstvo. U međuvremenu, priče poput Metjuove podsećaju nas na složenost ljudske psihe i misterije postojanja koje još uvek nisu u potpunosti razjašnjene.
