Ruska energetska kompanija Gasprom je 10. januara objavila da je postavila istorijski rekord u dnevnim isporukama gasa u Kinu putem gasovoda „Snaga Sibira“. Ovaj gasovod, koji ima izvozni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, predstavlja najveći sistem za transport gasa na istoku Rusije. Gasprom je istakao da su isporuke u 2025. godini premašile ugovorne obaveze za gotovo 800 miliona kubnih metara, što ukazuje na povećanu potražnju za ruskim gasom u Kini.
Prve isporuke gasa iz Rusije u Kinu putem „Snage Sibira“ započele su u decembru 2019. godine, u okviru tridesetogodišnjeg ugovora koji je potpisan 2014. godine između Gasproma i kineske kompanije CNPC (China National Petroleum Corporation). Ovaj projekt je deo šire strategije Rusije da diversifikuje svoje energetske isporuke, posebno u svetlu smanjenja zavisnosti od evropskog tržišta.
Gasprom je od 1. decembra 2024. godine doveo „Snagu Sibira“ do maksimalnog projektovanog kapaciteta od 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovaj korak je bio ključan za povećanje energetskih isporuka prema Kini, koja se sve više oslanja na ruski gas kako bi zadovoljila svoje rastuće energetske potrebe.
Tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini krajem avgusta 2025. godine, dve zemlje su potpisale dokumente o ukupnoj isporuci od 106 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovaj dogovor dodatno osnažuje energetske veze između Rusije i Kine, koje su postale sve važnije u kontekstu globalnih energetskih tržišta.
Na toj poseti potpisan je i memorandum o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“, čiji je planirani kapacitet 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovaj novi projekt bi mogao dodatno povećati kapacitet isporuka gasa iz Rusije u Kinu, čime bi se zadovoljila sve veća potražnja za energijom u toj zemlji.
Pored toga, odlučeno je da se isporuke preko „Snage Sibira“ povećaju sa projektovanih 38 na 44 milijarde kubnih metara godišnje. Ovaj potez dolazi usred globalne energetske krize i rastuće potražnje za prirodnim gasom, što dodatno naglašava važnost ruskih energetskih resursa na svetskom tržištu.
Analitičari smatraju da će ova povećana saradnja između Rusije i Kine imati dugoročne posledice ne samo na energetske politike ovih zemalja, već i na globalne energetske tokove. U svetlu smanjenih isporuka gasa iz Rusije prema Evropi zbog geopolitičkih tenzija, Kina se sve više profilira kao glavni kupac ruskih energetskih resursa.
Ova situacija takođe ukazuje na promene u globalnoj energetskoj arhitekturi, gde će se sve više oslanjati na alternativne izvore i rute transporta energije. U svetlu ovih promena, Rusija nastoji da ojača svoje pozicije na azijskom tržištu, dok Kina nastoji da obezbedi stabilne izvore energije za svoje industrijske i potrošačke potrebe.
U svetlu ovih događaja, može se očekivati da će se saradnja između Rusije i Kine nastaviti da se produbljuje, dok će i druge zemlje pažljivo pratiti razvoj situacije, s obzirom na to da bi jačanje ove energetske veze moglo imati dalekosežne posledice za globalne energetske tokove i tržišne dinamičke.
Kao rezultat toga, Gasprom i dalje ostaje ključni igrač na globalnom tržištu gasa, a njegovi dogovori sa Kinom mogu dodatno oblikovati budućnost energetske sigurnosti i stabilnosti u regionu. Očekuje se da će nova ulaganja i projekti, poput „Snage Sibira 2“, dodatno doprinijeti jačanju ovog strateškog partnerstva.
