Island razmatra mogućnost da već u avgustu ove godine održi referendum o obnovi pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, znatno pre ranije planiranog roka 2027. godine, prenosi portal Politiko. Prema izvorima upoznatim sa pripremama, islandski parlament bi u narednim sedmicama mogao da saopšti datum izjašnjavanja građana o nastavku pristupnih pregovora sa EU.
Island je podneo zahtev za članstvo 2009. godine, tokom finansijske krize, ali je vlada 2013. zamrzla pregovore, da bi 2015. godine zatražila da se više ne smatra kandidatom za članstvo. Ovaj potez dolazi nakon niza poseta političara EU Islandu i islandskih političara Briselu. „Ako Islanđani glasaju za, mogli bi da se pridruže EU pre bilo koje druge zemlje kandidata“, rekao je jedan od izvora.
Ubrzanje rokova dolazi u trenutku jačanja debate o proširenju EU, dok Brisel razmatra nove modele integracije, uključujući mogućnost delimičnog članstva za Ukrajinu. Takođe, eskalacija pretnji iz SAD, među kojima je i šala Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora na Islandu, da će zemlja postati 52. američka država, povećala je hitnost situacije. „Mislim da je činjenica da je Island pomenut četiri puta u Trampovom govoru svakako usmerila pažnju“, rekao je drugi zvaničnik EU, dodajući da to „mora da je uznemirujuće za malu zemlju“.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da se razgovor o proširenju sve više vodi u kontekstu bezbednosti i pripadnosti u svetu promenjenih geopolitičkih odnosa. „Sve se više radi o bezbednosti, o pripadnosti i o očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu konkurentskih sfera uticaja. To se tiče svih Evropljana“, istakla je Kos.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nedavno se sastala sa islandskom premijerkom Kristrun Frostadotir i ocenila da partnerstvo sa Islandom „donosi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu“. Ona će ponovo posetiti arktički region u martu, nakon što je prošlog jula posetila Island i pohvalila jačanje saradnje sa EU.
Prema ocenama analitičara, rastuće geopolitičke tenzije, uključujući trgovinske mere SAD prema Islandu, doprinele su jačanju podrške javnosti za bliže veze sa EU. Island je član Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone, što znači da je već uskladio veliki deo zakonodavstva sa pravilima EU. Pre zamrzavanja pregovora zatvorio je 11 od 33 pregovaračka poglavlja.
Ipak, pristupanje Uniji moglo bi da naiđe na unutrašnje političke prepreke, pre svega zbog pitanja prava na ribolov, koja su i ranije predstavljala tačku sporenja. Velika Britanija i Island dugo imaju napete odnose oko ribolova, učestvujući u nizu sukoba poznatih kao „Rat bakalara“ tokom 1950-ih i 1970-ih godina. Tokom pregovora o pristupanju, postojale su ozbiljne tenzije između dve zemlje, a Velika Britanija je bila zabrinuta zbog količine skuše koju su islandski ribarski brodovi lovili. Međutim, sada kada je Britanija van EU, prava na ribolov mogla bi biti manja prepreka.
U slučaju da građani podrže obnovu pregovora, Island bi mogao relativno brzo da napreduje ka članstvu, ali bi konačna odluka zahtevala još jedan referendum po završetku pregovora. Na papiru, ne bi bilo previše teško zatvoriti sva pregovaračka poglavlja, a neki zvaničnici navode da bi to moglo potrajati samo godinu dana. Međutim, upozorava se da bi takav vremenski rok mogao biti previše ambiciozan s obzirom na teškoće nekih elemenata pregovora.
Island ima peti najveći BDP po glavi stanovnika na svetu, što članstvo u EU čini manje privlačnim nego za druge zemlje koje se bore da se pridruže bloku. Zauzima strateški važnu lokaciju u Severnom Atlantiku, nema vojsku i oslanja se na članstvo u NATO-u i bilateralni sporazum o odbrani sa SAD iz 1951. godine za svoju bezbednost.
