Ekstremistička grupa Islamska država preuzela je odgovornost za napad na vazduhoplovnu bazu u glavnom gradu Nigera, Nijameju. U ovom napadu su ranjena četiri vojnika, a jedan avion je oštećen. Informacija o preuzimanju odgovornosti objavljena je putem novinske agencije Amak, koja deluje kao propagandno krilo Islamske države. U saopštenju su naveli da je napad bio „iznenadan i koordiniran“, uz tvrdnju da je prouzrokovao „velike gubitke“.
Prema izveštajima nigerske državne televizije, bezbednosne snage su brzo reagovale na napad koji je počeo rano u četvrtak. U akciji su ubijena 20 napadača, a 11 je uhvaćeno. Napad se dogodio u blizini Međunarodnog aerodroma „Diori Hamani“ u Nijameju, gde su smeštene vojne baze i sedište zajedničkih snaga Nigera, Burkine Faso i Malija.
Svedoci su prijavili snažne eksplozije i svetlost detonacija koje su se mogle videti tokom noći. Video-snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama dokumentovali su haotične scene, a zapadnoafrička avio-kompanija „Er Kot d’Ivoar“ saopštila je da je jedan njen avion, koji je bio parkiran na pisti aerodroma, pogođen tokom razmene vatre. Oštećenja su nastala na trupu i desnom krilu aviona.
Niger se već godinama suočava sa sve većim nivoom džihadističkog nasilja u regionu Sahela, gde su aktivne grupe povezane sa Islamskom državom i Al Kaidom. Ova situacija se dodatno pogoršala nakon vojnog puča u 2023. godini, kada je Niger, koji je nekada bio ključni bezbednosni saveznik Zapada, prekinuo veze sa Francuskom i drugim zapadnim državama. Umesto toga, okrenuo se Rusiji za vojnu podršku.
Vođa nigerske vojne hunte, general Abdurahaman Tkijani, optužio je predsednike Francuske, Benina i Obale Slonovače da podržavaju oružanu grupu koja stoji iza napada, iako nije pružio dokaze za te tvrdnje. Ove optužbe dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na napetosti između Nigerom i zapadnim zemljama.
Analitičari ističu da su Niger, Mali i Burkina Faso, koji su pod vojnim huntama, postali još ranjiviji na napade oružanih grupa. Ova ranjivost se može pripisati destabilizaciji koja je usledila nakon vojnog puča i preusmeravanju vojnih resursa i podrške ka novim saveznicima, kao što je Rusija.
Nasilje u regionu Sahela nije novo, ali je njegov intenzitet porastao u poslednjim godinama. Džihadističke grupe su iskoristile političku nestabilnost i slabost državnih struktura da bi se učvrstile i proširile svoj uticaj. Bezbednosne snage u Nigeru i susednim zemljama se suočavaju sa izazovima u borbi protiv ovih grupa, što dodatno otežava situaciju.
S obzirom na to da se sukobi nastavljaju, međunarodna zajednica je pozvana da pruži podršku zemljama u regionu u njihovim naporima da se bore protiv ekstremizma i obezbede stabilnost. Takođe, važno je da se preispitaju strategije borbe protiv terorizma koje su se do sada koristile, jer se čini da nisu doneli očekivane rezultate.
U svetlu nedavnog napada, postavlja se pitanje koliko su efikasne trenutne mere bezbednosti i kakve će posledice imati na vojnu i političku situaciju u regionu. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje bezbednosne situacije u Nigeru i širem regionu Sahela.
