Građani sa Bliskog istoka sve više ulažu u nekretnine širom Evrope, a ovaj trend je posebno izražen među imućnijim pojedincima. Oni ne traže samo stambeno rešenje, već i mogućnost da dobiju boravišni status i pristup evropskom tržištu. Prema rečima agenata za nekretnine, mnogi sa Bliskog istoka usmeravaju svoje poglede ka zemljama poput Španije, Italije, Portugala i Francuske. Klasične destinacije koje su u poslednjim godinama gubile popularnost u odnosu na Dubai, sada će imati koristi od ovog trenda.
Agenti beleže povećano interesovanje, ne samo od multimilionskih trgovaca i influensera, već i od porodica koje žele da se privremeno presele dok sukobi na Bliskom istoku ne prođu, ili da se trajno isele u inostranstvo. U tom kontekstu, postavlja se pitanje može li Srbija postati destinacija za život, rad i investiranje bogatog sloja stanovništva iz zaraćenih područja. Ervin Pašanović, posrednik u prometu i zakupu nekretnina, ističe da realizacija ovog koncepta zavisi od strateškog pristupa i jasnog opredeljenja prema postojećim mogućnostima.
Pašanović naglašava da je neophodno definisati ciljnu grupu i ponuditi im adekvatnu, unapred strukturisanu ponudu koja bi ih motivisala da se odluče za dolazak i ulaganje. Fokus bi trebalo da bude na ljudima sa finansijskim kapacitetom, ali otežanim pristupom evropskim dokumentima, poput šengenskih viza ili radnih dozvola. Ova grupa, koja ima legitiman kapital i želi da se nastani u Evropi, predstavlja ključni potencijal za program poznat kao „zlatna viza“.
Ovaj program podrazumeva sticanje boravišnog statusa kroz kupovinu nekretnine određene vrednosti, na primer, u rasponu od 500.000 do milion evra, što bi omogućilo selekciju investitora. Takav model bi privukao imućne pojedince koji poseduju razvijene poslovne sisteme, a koji bi, nakon dolaska, imali interes da deo svog kapitala prenesu u zemlju, pokrenu poslovne aktivnosti i otvore firme. U zamenu, dobijali bi boravište za sebe i užu porodicu.
Za uspešnu realizaciju ovog koncepta, Pašanović ističe da je potrebna institucionalna podrška države i privatnog sektora. Preporučuje formiranje koordinacionog tela kroz privredne ili strukovne komore, koje bi bilo zaduženo za izradu programa, njegovu promociju i operativnu implementaciju.
U kontekstu trenutne situacije, gde imigracija nekoliko stotina hiljada ljudi nakon početka rata u Ukrajini drži cenu nepokretnosti visokom, Pašanović napominje da bi uticaj dolaska stanovništva sa Bliskog istoka bio ograničen. On ističe da ne dolazi do masovne migracije koja bi značajno poremetila tržište zakupa ili kupovine.
Pašanović objašnjava da su ljudi koji su došli u Beograd uglavnom ostali u stanovima u kojima su bili smešteni. Pojedini stanodavci su, doduše, povećavali kirije, ali to je bilo sezonski i trenutno. Kada je reč o sukobu na Bliskom istoku, situacija se razlikuje jer se radi o bogatim ljudima koji su želeli da investiraju u Abu Dabiju i Dubaiju, ali zbog nesigurnosti prouzrokovane iranskim ratom, deo svog kapitala sele u Evropu.
Primarni fokus investitora bili bi gradovi kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, ali ne postoji prepreka da se program proširi i na druge gradove poput Kragujevca, Kraljeva, Subotice, Vranja i Pirota. Pašanović naglašava da bi projekat morao biti institucionalno organizovan, a ne prepušten spontanom razvoju. To bi podrazumevalo formiranje specijalizovanih kancelarija za saradnju sa investitorima, analizu dominantnih nacionalnosti, angažovanje prevodilaca, kao i izradu promotivnih materijala na odgovarajućim jezicima.
Srbija, kao prostor između istoka i zapada, mogla bi da iskoristi svoju geopolitičku poziciju kao prednost u privlačenju kapitala. Trenutno je udeo stranih kupaca na tržištu nekretnina u Srbiji vrlo mali, ispod jednog procenta, a ovakav selektivan model mogao bi dovesti do dolaska kvalitetnih investitora, koji bi dalje širili kapital i poslovne aktivnosti u zemlji.
