Ambasadori zemalja članica Evropske unije su u sredu odobrili instrument zajma vredan 150 milijardi evra, koji ima za cilj jačanje odbrambene proizvodnje širom Unije. Ovim potezom je ozvaničena evropska preferencija u odnosu 65 odsto – 35 odsto. Instrument, poznat kao SAFE, predložila je Evropska komisija putem zakonodavnog mehanizma koji omogućava izbegavanje glasanja evropskih poslanika, ali zahteva formalno usvajanje od strane država članica, što se očekuje 27. maja.
Jedna od ključnih tačaka ovog instrumenta je evropska preferencija, koja stipulira da sistem oružja može biti finansiran EU sredstvima samo ukoliko je najmanje 65 odsto njegove vrednosti proizvedeno unutar zemalja članica EU, Ukrajine ili zemalja iz Evropskog ekonomskog prostora (EEP) ili Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA). Preostalih 35% može poticati iz bilo koje zemlje sveta. Međutim, određene treće zemlje koje imaju partnerske odnose u oblasti bezbednosti i odbrane sa EU mogu povećati svoje učešće do 65 odsto, uz uslov da sklope dodatne bilateralne sporazume.
Evropska unija takođe teži da zadrži određeni stepen kontrole nad komponentama i softverom koji dolaze iz inostranstva, tako da domaće kompanije imaju ovlašćenje nad dizajnom tih delova. Ova strategija ima za cilj da spreči mogućnost da treće zemlje blokiraju upotrebu oružanih sistema ili izvoze kompletne sisteme.
Cilj ovog novog pristupa je omogućavanje EU da postane sposobna da se sama odbrani, što je postalo još važnije u svetlu trenutne geopolitičke situacije i rata u Ukrajini. Ovaj sukob je ukazao na slabosti i zavisnosti evropske odbrambene industrije, dok se povratak Donalda Trampa u Belu kuću vidi kao potencijalni znak nesigurnosti u vezi sa dugoročnom vojnom podrškom SAD, koja ostaje glavni garant bezbednosti Evrope.
Tramp je ukazivao na nisku vojnu potrošnju evropskih saveznika u NATO-u, sugerišući da bi SAD mogle preispitati svoju pomoć onima koji ne troše dovoljno. Postoji i zabrinutost da bi američka vojna pomoć Ukrajini mogla biti obustavljena, što bi ostavilo EU da sama preuzme teret odbrane.
Plan Komisije pod nazivom „Readiness 2030“, koji je osnova SAFE, ima za cilj ubrzanje narudžbina, osiguranje lanaca snabdevanja i pokretanje proizvodnih linija. Ovaj plan podstiče zemlje članice da zajednički nabavljaju opremu u prioritetnim oblastima, kao što su municija, sistemi dronova, protivvazdušna odbrana i vojna mobilnost.
Ukoliko ministri odobre dogovor koji su ambasadori podržali, članice će imati dva meseca da pripreme projekte za koje žele sredstva iz EU. Svaki projekat mora uključivati najmanje dve zemlje, a Komisija će imati do četiri meseca za analizu istih. Nakon pozitivnog odgovora, članice mogu tražiti isplatu prvog dela, do 15 odsto ukupne procenjene vrednosti projekta, uz obavezu izveštavanja o napretku svakih šest meseci.
SAFE nudi dugoročne zajmove sa rokom dospeća do 45 godina i grejs periodom od 10 godina za otplatu glavnice. Zajmovi su garantovani budžetom EU, što znači da članice neće morati da izdvajaju dodatni novac ukoliko dođe do rasta troškova. Takođe, članice neće plaćati PDV na ovu opremu.
Pet članica trenutno ima AAA kreditni rejting, dok druge variraju od A do nižih rejtinga. Letonija već planira da koristi SAFE za finansiranje svog vojnog jačanja, dok Irska razmatra mogućnosti, ali verovatno neće koristiti SAFE za pristup sredstvima.
Interes za SAFE može se očitovati i u broju država koje su aktivirale nacionalnu klauzulu o odstupanju od fiskalnih pravila EU, a četrnaest zemalja je već zatražilo dozvolu za privremeno odstupanje kako bi povećale vojne izdatke. Takođe, postoji mogućnost da članice koriste SAFE ne samo za sopstvene zalihe, već i za slanje vojne pomoći Ukrajini, što može dodatno povećati interesovanje za ovaj instrument.
