Advokat i član Narodne stranke, Vladimir Gajić, najavio je da će u ponedeljak biti predata narodna inicijativa u Skupštinu Srbije koja ima za cilj pokretanje rasprave o odgovornosti republičkog javnog tužioca, Zagorke Dolovac. Gajić je istakao da je u kratkom roku prikupljeno oko 32.000 potpisa građana, što, prema njegovim rečima, pokazuje široku saglasnost javnosti o potrebi za promenama.
Na televiziji Prva, Gajić je rekao da je odziv na prikupljanje potpisa bio izuzetno pozitivan, naglašavajući da u društvu koje je podeljeno, postoji gotovo opšti konsenzus o ovoj temi. Prema njegovim rečima, Dolovac je na čelu Republičkog javnog tužilaštva duže od bilo kog drugog državnog funkcionera, tačnije već petnaest do sedamnaest godina. Gajić je podsetio da bi čak i da je Dolovac obavljala svoj posao dobro, bilo vreme za njeno povlačenje, s obzirom na izuzetno dug mandat bez prethodnog primera na vrhu državne institucije.
Gajić je ukazao na ozbiljne propuste u radu tužilaštva, naglašavajući da Skupština Republike Srbije već četiri godine ne raspravlja niti usvaja godišnji izveštaj Republičkog javnog tužilaštva, što je njihova zakonska obaveza. On smatra da su ti propusti dovoljni da se pokrene rasprava o odgovornosti Dolovac. Govoreći o širem problemu pravosudnog sistema, advokat je istakao da građani često nisu svesni razmere neuspeha tužilaštva, posebno Specijalnog tužilaštva.
Gajić je naveo primere neuspeha tužilaštva u velikim predmetima privrednog kriminala, uključujući slučajeve poput Saneta Subotića i Miškovića, kao i afere sa stečajnom mafijom i lekarima. On je istakao da je Tužilaštvo za organizovani kriminal izgubilo svaki od ovih procesa, što ukazuje na ozbiljne nedostatke u njegovom radu. Prema njegovim rečima, posledice ovakvih neuspeha se mere ne samo u uništenim životima, već i u enormnoj materijalnoj šteti.
Gajić je naveo da je država morala da isplati desetine miliona evra odštete ljudima koji su neosnovano proveli godine u pritvoru. Ta sredstva mogla su biti bolje upotrebljena, na primer, za poboljšanje zdravstvenog sistema, obrazovanja ili infrastrukture. Umesto toga, potrošena su zbog nesposobnosti i neefikasnosti tužilaštva. On je posebno upozorio na ljudsku dimenziju ovih postupaka, navodeći da su neki njegovi klijenti, koji su prošli kroz dugotrajne procese, na kraju oboleli od teških bolesti ili umrli zbog stresa.
Gajić je podsetio na reformu pravosuđa iz 2009. godine, u kojoj je Dolovac učestvovala kao okružni tužilac. Prema njegovim rečima, ta reforma je dovela do ozbiljnih problema, uključujući i smrt nekih sudija i tužilaca. On smatra da je stvorena institucija koja je izmakla kontroli, a Srbija danas nema odgovorno tužilaštvo, već instituciju koja se pretvorila u demona.
Na kraju, Gajić je poručio da je došlo vreme da se u parlamentu otvori ozbiljna rasprava o radu i odgovornosti Zagorke Dolovac. On je naglasio da ovo nije samo pitanje jedne osobe, već pitanje funkcionisanja države i kontrole nad institucijama. Gajić je zaključio da je od suštinskog značaja da se razjasni kako će se dalje odvijati rad tužilaštva i da li će građani nastaviti da žive u sistemu u kojem su institucije izvan svake kontrole.
