Inicijalni testovi u osnovnim i srednjim školama ove školske godine počinju 15. septembra. Ovi testovi, koji obuhvataju područja matematike i srpskog jezika, imaju za cilj da ocene nivo znanja koji su učenici stekli tokom prethodnog školskog perioda. Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih škola, testovi su obavezni i priprema ih Ministarstvo prosvete. Rezultati ovih testova često ukazuju na zabrinjavajuće trendove, sa niskim nivoima funkcionalne i matematičke pismenosti među učenicima.
Antić ističe da rezultati inicijalnih testova ne odražavaju pravo znanje učenika. On napominje da su prošlogodišnji rezultati pokazali zabrinjavajuće proseke, sa malim procentom učenika koji su ostvarili zadovoljavajuće rezultate. „Naša deca ne dolaze u srednju školu sa potrebnim znanjem, a rezultati PISA testiranja dodatno ukazuju na lošu situaciju“, rekao je Antić. On smatra da je neophodno preispitati obrazovni sistem u Srbiji, s obzirom na to da se čini da se deca ocenjuju nesrazmerno u odnosu na njihovo stvarno znanje.
U razgovoru za „Blic“, učiteljica Gorica Ivanović iz beogradske OŠ „Sveti Sava“ naglašava važnost inicijalnog testiranja. Prema njenim rečima, testovi ne služe za ocenjivanje, već za analizu znanja i planiranje daljeg rada. Ona smatra da rezultati testova pomažu nastavnicima da identifikuju slabosti kod učenika i prilagode svoje metode učenja. „Test ima smisla jer nastavniku daje početnu poziciju da krene sa radom s decom u novoj školskoj godini“, ističe Ivanović.
Antić takođe ukazuje na to da je prethodna školska godina imala mnogo problema, uključujući štrajkove i proteste, što je dodatno negativno uticalo na znanje učenika. „Očekujem da će rezultati ove godine biti loši, jer su mnoge ocene bile poklonjene zbog situacije u obrazovanju“, rekao je on. Prema Antiću, važno je da se nastavnici suoče s realnošću i da prepoznaju gde su učenici slabi kako bi im mogli pomoći.
Loši rezultati inicijalnih testova iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici ne savladavaju osnovne veštine poput čitanja i pisanja. U prošloj godini samo 3% učenika postiglo je zadovoljavajući nivo, što je izazvalo zabrinutost među prosvetnim radnicima. Snežana Romandić iz Udruženja prosvetnih radnika Beograd naglašava da su deca svesna da na ovim testovima ne dobijaju ocene, što dodatno utiče na njihov pristup učenju.
U zaključku, inicijalni testovi su važan alat za procenu znanja učenika, ali rezultati ukazuju na ozbiljne probleme u obrazovnom sistemu u Srbiji. Učitelji i nastavnici pozivaju na hitne reforme kako bi se poboljšao nivo znanja i pismenosti među učenicima.
