Uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji, koje je prvobitno bilo planirano za septembar 2025. godine, odloženo je za januar ili mart 2026. godine. Ovu informaciju potvrdio je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, naglašavajući da su aktivnosti na pripremi vojnog roka u punom jeku. Većina vojnih kasarni je spremna da primi nove regrute, a očekuje se da će se u narednom periodu obezbediti i dodatni kapaciteti za obuku.
Ministar Gašić je istakao da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije čine sve što je u njihovoj moći da se vrati obavezno služenje vojnog roka. Rad na obnovi napuštenih kasarni je u toku, a nadaju se da će uskoro primiti prve regrute. Analitičar Vlade Radulović za Bloomberg Adriju izjavio je da su infrastruktura i kapaciteti za prijem novih vojnika već spremni, te da Vojska Srbije ne bi imala problema da vojni rok počne odmah.
Međutim, ostaje pitanje da li Srbija ima dovoljan broj oficira i podoficira za obuku novih regruta. Radulović je naveo da se inicijalno planiralo 10.000 regruta godišnje, raspoređenih u četiri klase, ali se sada razmatra povećanje na 20.000 regruta, što bi značilo oko 5.000 po klasi. S obzirom na to da generacija broji između 30.000 i 35.000 mladih, a da će devojkama biti omogućeno dobrovoljno služenje, potencijalno se može govoriti o 40.000 mladih ljudi godišnje. To predstavlja ozbiljan izazov i postavlja pitanje da li će moći godišnje da se obuči toliki broj vojnika.
Budžetom za 2025. godinu, za uvođenje vojnog roka planirano je nešto više od 10 milijardi dinara, ili oko 86 miliona evra. Radulović napominje da nije jasno koliko je zapravo novca potrebno za obavezno služenje vojnog roka, što otvara pitanje finansiranja i može biti razlog za pomeranje početka služenja na 2026. godinu. Troškovi uključuju osnovne uslove života u kasarni, kao što su posteljina, krevete, escajg i obroke, ali i uniforme, puške i dodatnu opremu. Ostaje otvoreno pitanje da li će 10 milijardi dinara biti dovoljno, s obzirom na broj regruta.
Razmatra se i visina naknade za regrute, tzv. vojnički dinar, i to da li će takva naknada biti simbolična ili u visini minimalne zarade, kako je ranije najavljivano. Pored toga, postoji potreba za izmenom zakonske regulative, jer to još nije prošlo skupštinsku proceduru. Čeka se i usvajanje budžeta za 2026. i sredstva za vojsku, a sve zavisi i od društveno-političkih dešavanja u zemlji.
Budžet Srbije za odbranu u 2025. godini bio je rekordan, iznoseći 261,8 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde evra), što je više od četiri puta veći iznos nego u rebalansu budžeta za 2024. i predstavlja 2,53 odsto BDP-a. Najveći deo novca biće usmeren za opremanje Vojske Srbije, kao i kupovinu mašina i opreme. Uz uvođenje vojnog roka, važnu ulogu u rastu budžeta imaju i velike nabavke naoružanja, uključujući kupovinu francuskih borbenih aviona „rafal“ i ugovore sa Izraelom.
Generalštab Vojske Srbije je u januaru 2024. godine podneo inicijativu za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, predlažući da traje četiri meseca. U septembru iste godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je saglasnost na kraći rok – od 75 dana. Iako je planirano da služenje počne u drugoj polovini 2025. godine, odluka je pomerena za početak 2026. godine. Do tada, ostaje da se obezbedi novac i reši pitanje kadrovskih kapaciteta kako bi Vojska Srbije mogla da prihvati desetine hiljada novih regruta godišnje.
