Srbija je i u oktobru 2025. godine beležila veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU), iako ne u tolikoj meri kao tokom većeg dela godine. Prema najnovijem izdanju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), koji su objavili Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu, od 27 zemalja članica EU, deseta je imala veću inflaciju od Srbije u oktobru.
Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,1 odsto, dok je u EU iznosila 2,5 odsto, a u evrozoni 2,1 odsto. Ova analiza naglašava važnost korišćenja harmonizovanog indeksa potrošačkih cena za tačno poređenje inflacije između Srbije i zemalja EU, umesto nacionalnog indeksa.
Najveće inflacije u članicama EU zabeležene su u Rumuniji sa 8,4 odsto, Estoniji sa 4,5 odsto, Letoniji sa 4,3 odsto i Mađarskoj sa 4,2 odsto. U Sloveniji i Švedskoj inflacija je bila na istom nivou kao u Srbiji, što ukazuje na slične ekonomske okolnosti u tim zemljama.
U Srbiji je inflacija ostala na istom nivou kao u septembru, dok je u evrozoni i EU zabeležen pad od po 0,1 procentni poen. Ova stabilnost inflacije u Srbiji može biti znak da se ekonomija prilagođava trenutnim izazovima, ali i da su potrebne daljnje mere kako bi se smanjio pritisak na potrošače i privredu.
Razlike u međugodišnjem rastu cena između Srbije i EU izražene su kod svih grupa proizvoda. U oktobru je u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od 1,6 odsto, dok je u Evropskoj uniji rast iznosio 3,2 odsto. Ova razlika može ukazivati na efikasnije upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom i distribucijom u Srbiji ili na razlike u potražnji i ponudi.
S druge strane, Srbija je zabeležila značajno veći međugodišnji rast cena energije, koji je iznosio 4,0 odsto. U EU nije bilo rasta cena energije, a ova razlika se pretežno može pripisati poskupljenju struje u Srbiji. Povećanje cena energije može imati dalekosežne posledice na privredu, jer se troškovi energije odražavaju na cene drugih proizvoda i usluga.
Ekonomisti upozoravaju da bi visoke cene energenata mogle predstavljati prepreku za dalji ekonomski rast, posebno za mala i srednja preduzeća. U trenutnim okolnostima, kada se globalno tržište suočava sa brojnim izazovima, važno je da Srbija pronađe načine da stabilizuje svoje ekonomske pokazatelje i smanji inflaciju.
U svetlu ovih podataka, vlasti i ekonomski analitičari naglašavaju potrebu za strateškim merama koje bi mogle pomoći u kontroli inflacije. To uključuje poboljšanje proizvodnje hrane, diversifikaciju izvora energije i unapređenje infrastrukture. Takođe, važno je raditi na jačanju konkurentnosti domaćih proizvoda na tržištu, kako bi se smanjila zavisnost od uvoznih dobara koja često podstiču inflaciju.
U zaključku, inflacija u Srbiji ostaje iznad proseka EU, ali se situacija čini stabilnijom u odnosu na prethodne mesece. Poređenja sa inflacijom u drugim zemljama članicama EU pružaju korisne uvide u trenutne trendove i izazove. Ekonomija Srbije će morati da se fokusira na održiv rast i stabilnost cena kako bi se osigurala bolja budućnost za svoje građane.
