BEOGRAD – Srbija je u oktobru 2025. godine zabeležila međugodišnju inflaciju od 3,1 odsto, što je značajno više u poređenju sa prosečnom inflacijom u Evropskoj uniji (EU), koja je iznosila 2,5 odsto. Iako je inflacija u Srbiji i dalje iznad proseka EU, razlika nije toliko velika kao što je bila tokom većeg dela godine. U analizi, koja je objavljena u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), navedeno je da su 10 od 27 zemalja članica EU imale veću inflaciju od Srbije u oktobru.
Harmonizovani indeks potrošačkih cena, koji se koristi za merenje inflacije u Srbiji, omogućava preciznije poređenje sa zemljama EU. U analizi se naglašava da je važno koristiti ovaj indeks, umesto nacionalnog koncepta, kako bi se dobila tačnija slika o inflaciji. U evrozoni, inflacija je bila još niža, iznoseći 2,1 odsto, što dodatno ukazuje na razliku između Srbije i prosečnih vrednosti u EU.
Među zemljama EU, najviše međugodišnje inflacije su zabeležene u Rumuniji, gde je inflacija dostigla 8,4 odsto, dok su Estonija, Letonija i Mađarska imale inflaciju od 4,5 odsto, 4,3 odsto i 4,2 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na to da su određene članice EU suočene sa većim inflacionim pritiscima u odnosu na Srbiju.
Analitičari iz Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta u Beogradu ističu da inflacija u Srbiji ima različite uzroke, uključujući globalne ekonomske trendove, promene u cenama energenata, kao i unutrašnje faktore poput ponude i potražnje. Rat u Ukrajini, na primer, imao je značajan uticaj na cene hrane i energenata, što se odrazilo na inflaciju u mnogim zemljama, uključujući Srbiju.
Pored inflacije, analitičari se fokusiraju i na ekonomski rast. Srbija beleži stabilan rast BDP-a, ali se postavlja pitanje kako će inflacija uticati na potrošnju domaćinstava i investicije. Visoke cene osnovnih životnih namirnica i energenata mogu ograničiti kupovnu moć građana, što bi moglo dovesti do usporavanja ekonomske aktivnosti.
U ovom kontekstu, očekuje se da će nacionalne vlasti preduzeti dodatne mere kako bi podržale ekonomiju i ublažile inflacione pritiske. Mnoge zemlje u regionu već su pokrenule različite programe pomoći za domaćinstva i preduzeća kako bi se suočile sa rastućim troškovima života. Srbija bi mogla razmotriti slične mere kako bi osigurala stabilnost i podržala ekonomski rast.
Osim toga, stručnjaci naglašavaju važnost strukturnih reformi koje bi mogle poboljšati otpornost ekonomije na buduće šokove. To uključuje diversifikaciju ekonomije, unapređenje poslovnog okruženja, kao i podršku inovacijama i preduzetništvu.
U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, ključno je da Srbija pronađe ravnotežu između borbe protiv inflacije i podržavanja održivog ekonomskog rasta. Razvoj strategija koje će omogućiti prilagođavanje na promene u globalnoj ekonomiji i unaprediti unutrašnje tržište biće od suštinske važnosti za budućnost srpske ekonomije.
U zaključku, inflacija u Srbiji ostaje važna tema kako za ekonomiste, tako i za građane. Praćenje inflacionih tokova i preduzimanje pravovremenih mera može pomoći u očuvanju ekonomske stabilnosti i poboljšanju kvaliteta života svih građana. Za sada, Srbija će nastaviti da prati inflacione trendove u regionu i širom EU, kako bi se što bolje prilagodila izazovima koji dolaze.
