Belgija je juče zatvorila svoje aerodrome i vojne vazduhoplovne baze nakon što su dronovi primećeni u njihovoj blizini. Ovaj incident je izazvao zabrinutost među vlastima, koje su odmah sazvale hitan sastanak ključnih ministara i šefova bezbednosti. Minister odbrane Teo Franken je izjavio da su ovi incidenti delovali koordinisano, sa ciljem da izazovu pometnju u saobraćaju. Prema njegovim rečima, takvi događaji su u skladu sa hibridnim tehnikama koje se koriste u drugim zemljama, naglašavajući da nije reč o slučajnim preletima dronova, već o organizovanim akcijama.
Briselski aerodrom, kao najprometniji u Belgiji, zatvoren je sinoć oko 20 sati nakon što su tri drona uočena u njegovoj blizini. Belgijska služba za vazdušnu navigaciju, Skejs, je izvestila da su istovremeno zabeleženi dronovi i iznad aerodroma u Antverpenu, Liježu i Ostendeu, što je dovelo do zatvaranja svih ovih aerodroma do ranih jutarnjih sati. Pored toga, dronovi su takođe primećeni iznad vazduhoplovne baze Floren, što je dodatno podiglo nivo bezbednosti.
Aerodrom u Briselu je izvestio o otkazu 81 leta, dok je 24 leta preusmereno zbog zatvaranja. Ove mere su preduzete kako bi se obezbedila sigurnost putnika i osoblja, a vlasti su naglasile kako je situacija pod kontrolom. U međuvremenu, vlasti u Danskoj, Norveškoj i Nemačkoj sprovode istrage o sličnim slučajevima preleta dronova, koji su doveli do privremene obustave vazdušnog saobraćaja na aerodromima u Oslu, Kopenhagenu i Minhenu od septembra.
Incidenti sa dronovima nisu jedinstveni za Belgiju. U nekim zemljama su se pojavile optužbe da su za ove napade odgovorne strane sile, pri čemu su pojedine zemlje, uključujući i Dansku, ukazivale na moguće umešanosti Rusije, što je Moskva demantovala. Ova situacija ukazuje na sve veću zabrinutost o sigurnosti vazdušnog saobraćaja i potrebu za jačim merama zaštite od potencijalnih pretnji.
Belgijska vlada, svesna ozbiljnosti situacije, odlučila je da dodatno ojača bezbednosne protokole u vezi sa dronovima. Očekuje se da će se na sutrašnjem hitnom sastanku razmatrati različite strategije za odgovor na ovakve pretnje, uključujući eventualno jačanje kontrole vazdušnog prostora i saradnju sa međunarodnim partnerima na identifikaciji i praćenju dronova.
Ovaj incident je dodatno podstakao diskusiju o upotrebi dronova u civilnim i vojnim kontekstu, kao i o potrebnim regulativama koje bi mogle smanjiti rizik od sličnih situacija u budućnosti. Dronovi su postali sveprisutni u savremenom društvu, ali njihova upotreba u blizini kritičnih infrastruktura predstavlja ozbiljnu pretnju koja zahteva hitnu reakciju vlasti i stručnjaka.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi sa istraživanjem uzroka i motivacije iza ovakvih akcija, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Belgijska vlada je već najavila da će pojačati napore u oblasti bezbednosti, a očekuje se da će se slične mere preduzeti i na nivou Evropske unije, kako bi se obezbedila sigurnost u vazdušnom saobraćaju širom kontinenta.
S obzirom na sve veći broj incidenata sa dronovima, jasno je da je potrebno razviti efikasne strategije i regulative koje će zaštititi putnike i infrastrukturu od potencijalnih pretnji. Belgija će, kao i mnoge druge zemlje, morati da se suoči sa izazovima koje donosi upotreba dronova i pronađe načine za njihovu kontrolu i regulaciju.
