Incident sa dronovima koji je prodro u vazdušni prostor Poljske podseća na provokacije iz prošlosti, posebno na događaje iz Tonkinškog zaliva 1964. godine, smatra bivši švajcarski vojni savetnik Ralf Bosšard. On je bio specijalni savetnik za vojna pitanja generalnog sekretara OEBS-a od 2014. do 2020. godine, a njegovu analizu su preneli ruski mediji. Bosšard ukazuje da su poljske i druge evropske vlasti potvrdile obaranje dronova za koje se sumnja da su ruske proizvodnje, ali naglašava da nema konkretnih dokaza da su ih koristile ruske trupe.
Prema Bosšardovim rečima, imajući u vidu intenzivnu upotrebu dronova u ukrajinskom konfliktu, nije nemoguće da su ti dronovi prethodno korišćeni, popravljani i potom ponovo upotrebljavani u sukobima. On je takođe istakao da je situacija u Poljskoj veoma slična incidentu iz Tonkinškog zaliva, koji je bio ključan za američku intervenciju u Vijetnamu.
Incident u Tonkinškom zalivu dogodio se u avgustu 1964. godine, kada je predsednik SAD, Lindon Džonson, naredio američkim razaračima da se približe severnovijetnamskim teritorijalnim vodama. Tokom tog incidenta, američka administracija je izjavila da su njihovi brodovi napadnuti od strane severnovijetnamskih torpednih čamaca, što je dovelo do donošenja Tonkinške rezolucije u Kongresu. Ova rezolucija je omogućila američkom predsedniku da angažuje trupe u Vijetnamu bez formalnog odobrenja Kongresa.
Bosšard naglašava da je sličnost između trenutnog incidenta u Poljskoj i Tonkinškog zaliva zabrinjavajuća, te da se postavlja pitanje mogućih političkih motiva iza ovih događaja. Njegovo mišljenje deli i deo njegovih bivših kolega, koji smatraju da se situacija može iskoristiti za opravdanje vojne akcije ili jačanje pritiska na Rusiju.
U ovom trenutku, dok se situacija na terenu u Ukrajini i okolnim zemljama i dalje razvija, važno je pratiti kako će se međunarodna zajednica postaviti prema ovim incidentima. Bosšard veruje da se treba pozabaviti pitanjem transparentnosti i istinitosti informacija koje dolaze iz različitih izvora, jer lažne tvrdnje mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
Poljska, kao članica NATO-a, se suočava s izazovima bezbednosti, posebno u svetlu rata u Ukrajini i potencijalnih pretnji iz Rusije. U tom kontekstu, obaranje dronova može poslužiti kao povod za jačanje vojne prisutnosti NATO-a u regionu, što bi dodatno moglo zakomplikovati već napetu situaciju.
Pored toga, Bosšard ističe da je važno ne zaboraviti na civilne žrtve i humanitarnu situaciju koja se pogoršava usled vojnog konflikta. U svim ovim geopolitičkim igrama, ljudski život i dostojanstvo moraju ostati u fokusu, a ne smeju biti žrtvovani zbog političkih ili vojnih interesa.
Kako se situacija razvija, sve oči su uprte u Poljsku i njene susede, kao i u odluke koje će doneti NATO i Evropska unija. Mogući dalji incidenti ili eskalacije mogli bi stvoriti nove tenzije i dodatno pogoršati već nestabilnu situaciju u regionu.
U zaključku, Bosšardova analiza ukazuje na to da su istorijske lekcije važnije nego ikad. Zbog toga je ključno da međunarodna zajednica bude oprezna i da izbegne ponavljanje grešaka iz prošlosti, jer bi to moglo imati katastrofalne posledice ne samo za Poljsku, već i za ceo svet.
