Od početka rata u Ukrajini, rumunski vazdušni prostor narušen je čak 26 puta, a nedavni incident sa dronom koji je pogodio stambenu zgradu u naseljenom mestu predstavlja prvi takav slučaj. Rumunsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je reč o ruskom dronu „Geran 2“, koji je razvijen po licenci iranskog drona kamikaze „Šahid 136“. Ova letelica je bila deo masovnog ruskog napada na Ukrajinu te noći. Stručnjaci razmatraju dva moguća objašnjenja zašto je dron završio na teritoriji Rumunije: prvo, elektronsko ometanje od strane ukrajinske vojske, koje je moglo da skrene dron sa rute, ili drugo, ljudsku grešku prilikom programiranja leta.
Grad Galaci, gde se incident dogodio, nalazi se na tromeđi Rumunije, Moldavije i Ukrajine, blizu ukrajinskih luka na Dunavu, koje su od početka rata 2022. godine često na meti ruskih napada. U prethodnih četiri godine, zabeleženo je više od stotinu udara u blizini granice između Ukrajine i Rumunije. Ovaj incident izazvao je oštre reakcije iz Bukurešta i Brisela. Predsednik Rumunije Nikušor Dan optužio je Rusiju za ovaj incident, a ruski konzul u Konstanci proglašen je personom non grata. NATO je potvrdio da će braniti svaki pedalj teritorije svojih članica, dok je Evropska unija najavila nove sankcije Moskvi. S druge strane, Vladimir Putin je izjavio da je incident verovatno rezultat ukrajinskog drona koji je skrenuo sa rute i najavio „objektivnu istragu“.
Vojni analitičar Joni Ashola iz Finske, govoreći za Euronews Srbija, ističe da je teško sa sigurnošću reći šta se tačno dogodilo. On naglašava da se broj korišćenih dronova povećava, a elektronsko ratovanje postaje sve sofisticiranije. „Rusija nije poznata po tome da pažljivo planira operacije, ali ukrajinski dronovi takođe mogu da skrenu sa rute zbog ometanja“, objašnjava Ashola.
Analitičar smatra da se Evropa mora pripremiti za realnost u kojoj će ovakvi incidenti postajati sve češći. „Izgleda da će se rat širiti, a napadi obe strane na teritorije izvan fronta postaju sve učestaliji. Odbrambeni sistemi se razvijaju, ali dronovi često završavaju na pogrešnim mestima zbog ometanja. To Rusija koristi da testira reakcije NATO zemalja, a do sada su reakcije bile relativno blage“, dodaje on.
Ashola ističe da je Evropa još uvek daleko od adekvatne pripremljenosti za ratovanje dronovima. Postoje različita mišljenja u Evropi – neki veruju da dronovi neće značajno promeniti način ratovanja, dok drugi smatraju da ga već menjaju. „Istina je negde između, ali niko osim Ukrajine nije zaista spreman za ovakav nivo upotrebe dronova“, naglašava Ashola.
On takođe ukazuje na tehničke i političke razloge za nedostatak spremnosti. U mirnodopskim uslovima, teško je razvijati sisteme za obaranje dronova koji mogu nositi eksploziv, jer svaki pokušaj presretanja iznad naseljenih mesta nosi rizik. „Ukrajina može da se nosi s tim jer je u ratu, dok evropske zemlje nisu u takvom režimu“, dodaje on.
Govoreći o budućim incidentima, Ashola naglašava da će se slične situacije nastaviti kako rat traje. „Ukrajina proizvodi sve više dronova, a Rusija sve više ometa signale, što znači da će sve više letelica zalutati. Potrebna je bolja koordinacija sa Ukrajinom i sistem ranog upozorenja kada postoji rizik da dron skrene sa rute“, smatra Ashola.
Na kraju, on upozorava da Evropa ulazi u novu bezbednosnu realnost. „Moramo da se naviknemo na ovu situaciju. Ne možemo stalno koristiti skupe rakete protiv dronova. Biće potrebno razviti jeftinije i fleksibilnije sisteme odbrane i promeniti procedure. Ovo nije privremeni problem – ovo je nova realnost evropske bezbednosti“, zaključuje Ashola.
