Nakon sahrane Aleksandra M. (28), koji je ubijen od strane drogiranog zubara Slobodana Stevanovića, prijatelji nastradalog dečka su izneli svoje ogorčenje na roditelje ubice. Prijatelji tvrde da je porodica ubijenog ogorčena na roditelje Slobodana Stevanovića, jer smatraju da oni nemaju ljudskost u sebi. Kritikuju roditelje što nisu izrazili saučešće porodici poginulog dečka, te se pitaju da li imaju duše i kako mogu biti tako hladni.
Prijatelji pozivaju na moralnu odgovornost roditelje ubice, ističući da bi bar trebali izraziti saučešće porodici nastradalog dečka. Oni također osuđuju postupak zubara Stevanovića koji je pobegao sa lica mesta nesreće i nije pružio pomoć povređenom čoveku. Situacija je uzdrmala celu zajednicu, a porodica ubijenog Aleksandra je u dubokoj tuzi i ogorčenju.
Niko od porodice Slobodana Stevanovića nije kontaktirao porodicu nastradalog mladića niti izrazio saučešće, što dodatno budi bes kod prijatelja poginulog Aleksandra. Situacija je postala tragedija kada je zubar Slobodan Stevanović učestvovao u saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo Aleksandar M. (28) pri prelasku puta na obeleženom pešačkom prelazu. Zubar je naleteo na mladića velikom brzinom, udario ga prednjim delom vozila, a zatim pobegao sa lica mesta.
Ova tragedija je potresla celu zajednicu i podigla pitanja o moralnoj odgovornosti roditelja ubice. Prijatelji nastradalog dečka su oštro osudili postupak porodice Stevanovića, ističući nedostatak ljudskosti u njihovim postupcima. Njihov ogorčenje je izraženo kroz nedostatak izraženog saučešća i nedostatak empatije za porodicu mladića koji je tragično izgubio život.
Sve oči su uperene ka pravdi i odgovornosti u ovoj tragičnoj situaciji, dok se zajednica i porodica trude da se suoče sa gubitkom voljenog mladića. Pravda treba da se zadovolji i krivci treba da budu odgovorni za svoje postupke. Ova situacija ističe važnost empatije, moralne odgovornosti i pravde u društvu, te podseća na važnost poštovanja ljudskih vrednosti u trenucima tragedije i krize.
Sahrana Aleksandra M. (28) je bila tužan trenutak za njegovu porodicu, prijatelje i zajednicu, ali je istovremeno potakla javnu debatu o moralnoj odgovornosti roditelja ubice i potrebi za pravdom u ovom slučaju. Ogorčenje porodice i prijatelja nastradalog dečka svedoči o dubokom emotivnom i moralnom angažmanu u borbi za istinu i pravdu.
U ovom teškom trenutku, zajednica se okuplja oko porodice nastradalog mladića i podržava ih u njihovoj potrazi za istinom i pravdom. Njihova borba za moralnu odgovornost i empatiju je inspiracija za sve nas da se suočimo sa teškim situacijama i tragidijama. Pravda mora da pobedi, a moralnost i empatija treba da budu osnovne vrednosti koje nas vode u teškim trenucima.
U finalu, pravda i moralnost su ključni faktori u suočavanju sa tragedijom i krizom, te je važno da se društvo zajedno bori za istinu i pravdu, kako bi se osigurala sigurnost i zaštita od sličnih situacija u budućnosti. Pravda treba da prevlada i da se odgovorni suoče sa posledicama svojih postupaka, kako bi se osigurala bezbednost i sigurnost za sve članove zajednice.
