Praznici su završeni, novčanici su istanjeni, a nova poskupljenja u Bosni i Hercegovini već kucaju na vrata. Među prvima na udaru je hleb. Dok jedni razmišljaju o tome da hleb ponovo mese kod kuće, u javnosti se javljaju ideje o osnivanju državnih pekara. Postavlja se pitanje da li je osnovna namirnica postala luksuz i ima li država odgovor na rast cena.
Pekari su u Novoj godini zamesili veće cene hleba, a kao razlog navode rast cena struje, komunalnih usluga i plata, dok se istovremeno ne beleži rast cena brašna. Statistika pokazuje da se hleb sve manje kupuje, ali se više plaća. Direktor preduzeća „Krajina klas“ Saša Trivić za Euronews BiH ističe da prošlogodišnje povećanje cena hleba nije pokrilo rast troškova, a trenutna poskupljenja su svega 2-3 odsto, a ne onih 30 odsto kako su neki mediji preneli. On napominje da najveći deo pekara nije poskupeo najjeftinije hlebove.
Najjeftiniji beli hleb od 500 grama u jednoj od banjalučkih pekara košta čak dve i po marke, dok se može naći i za marku i 40, što je najniža cena. U poređenju sa regionom, hleb je skuplji u oba entiteta u BiH nego u Srbiji i Crnoj Gori. U Republici Srpskoj je neko vreme cena belog hleba od 500 grama bila ograničena na marku i 90, ali te mere više nema.
Građani smatraju da je hleb skup i mnogi ga prave kod kuće, smatrajući to jeftinijom i boljom varijantom. Neki predlažu da se nađe srednja cena za one koji ne mogu da priušte visoke cene, predlažući da cena hleba ne bude viša od 1,80 maraka.
Dok se građani pitaju kako da se nose sa rastućim cenama, u javnosti se pojavila ideja o „državnim pekarama“, koju je oživeo dojučerašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Međutim, ekonomisti upozoravaju da za tako nešto nema tehničkih mogućnosti i predlažu povratak starim merama.
Ekonomista Zoran Pavlović postavlja pitanje zašto ministarstvo ne ograniči maksimalne marže na osnovne životne namirnice, kao što je to bilo pre godinu i po dana. On ističe da su javna preduzeća i državne firme koje su proizvodile hleb i snabdevale gradove ugašena, što otežava korekciju na tržištu.
Tržište hleba ne može se izmeniti bez intervencije države, a trenutna situacija pokazuje da hleb nije samo ekonomska, već i politička tema. Građani se sve više suočavaju sa pitanjem kako da obezbede osnovne namirnice u uslovima rastućih cena, a izostanak adekvatnog odgovora vlasti dovodi do sve većeg nezadovoljstva.
Hleb, kao osnovna životna namirnica, postaje simbol ekonomske situacije u zemlji. Pitanje njegove cene i dostupnosti ne odražava samo stanje na tržištu, već i opšte stanje u društvu. Kako se građani bore sa poskupljenjima, raste i pritisak na vladu da reši ovaj problem. U trenutku kada su mnogi građani primorani da razmišljaju o tome kako da prežive sa sve manjim primanjima, hleb postaje ne samo prehrambena potreba, već i predmet političkih rasprava.
U narednim danima se očekuje da će se situacija dodatno razvijati, a reakcije vlasti i pekara će biti ključne u oblikovanju budućnosti snabdevanja hlebom u Bosni i Hercegovini. S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da hleb više nije samo hrana, već i simbol ekonomskih i političkih izazova s kojima se društvo suočava.
