Agencija Evropske unije za zaštitu granica i obale Fronteks saopštila je danas da su ilegalni prelasci u EU u prvih šest meseci ove godine smanjeni za 20 odsto. Prema saopštenju Fronteksa, u EU je ilegalno od januara do kraja juna ušlo 75.900 migranata, prenosi danas Politiko. Fronteks je prijavio „nagli pad“ ulazaka migranata u EU preko Zapadnog Balkana, preko istočne granice EU sa Belorusijom i iz Zapadne Afrike.
U saopštenju se navodi da su pokušaji ilegalnog prelaska u Veliku Britaniju iz EU porasli za 23 procenta, sa 33.200 takvih prelazaka u prvih šest meseci ove godine. Ova statistika ukazuje na promene u migracionim tokovima, gde se čini da su migranti sve više fokusirani na prelazak u Veliku Britaniju, dok su ilegalni prelazi u ostatak EU opali.
Centralnomediteranska ruta ostaje najprometnija migraciona ruta u EU, na koju otpada 39 odsto svih ilegalnih dolazaka. Ova ruta, koja vodi od obala severne Afrike ka Italiji i Malti, bila je i ranije poznata po visokom broju migranata koji su pokušavali da pređu more u potrazi za boljim životom. Fronteks je naglasio da je, uprkos smanjenju ukupnog broja dolazaka, centralnomediteranska ruta ostala ključna tačka za migrante.
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, oko 760 migranata je izgubilo život u Sredozemnom moru u prvih šest meseci ove godine. Ovaj broj je alarmantan kada se uporedi sa prošlom godinom, kada je oko 2.300 migranata poginulo pokušavajući da dođe do EU preko Sredozemnog mora. Ovi podaci ukazuju na povećanu opasnost po život migranata i pozivaju na hitnu potrebu za jačanjem bezbednosti na moru i bolju zaštitu ljudskih prava.
Fronteks je takođe istakao da su promene u politikama i pristupima država članica EU značajno uticale na migracione tokove. Mnoge zemlje su pojačale svoje granice i povećale patroliranje, što je dovelo do smanjenja broja ilegalnih prelaza. Međutim, uprkos ovim merama, migranti često pronalaze nove rute i metode kako bi stigli do svojih odredišta, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim toga, situacija na terenu ostaje kompleksna. Mnogi migranti dolaze iz zemalja pogođenih ratovima, siromaštvom i političkom nestabilnošću, što ih primorava da traže bolji život u Evropi. Ova migracija ne može biti rešena samo fizičkim preprekama, već zahteva i sveobuhvatan pristup koji uključuje humanitarnu pomoć, razvojne programe i međunarodnu saradnju.
U međuvremenu, evropske zemlje se suočavaju sa unutrašnjim pritiscima vezanim za migraciju. Neki politički lideri pozivaju na strože mere, dok drugi traže humane pristupe i podršku za migrante. Ova debata se nastavlja, a situacija se prati sa velikim interesovanjem kako bi se našla rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
U zaključku, iako su podaci Fronteksa o smanjenju ilegalnih prelazaka u EU ohrabrujući, situacija ostaje ozbiljna. Potrebno je više napora kako bi se osiguralo da migranti ne rizikuju svoje živote na opasnim rutama, te da se pronađu trajna rešenja za izazove sa kojima se suočavaju. Evropska unija i njene članice moraju raditi zajedno kako bi se obezbedila sigurnost na granicama, ali i zaštitila ljudska prava svih migranata koji traže bolji život.
