Ilegalni migranti iz Velike Britanije mogli bi da budu deportovani u Severnu Makedoniju nakon što je ta zemlja započela formalne pregovore sa Londonom o otvaranju „centra za povratak“ migranata. Prema izvorima bliskim pregovorima, ova inicijativa je deo širih napora britanske vlade da se suoči sa sve većim brojem migranata koji pokušavaju da pređu Lamanš u malim čamcima.
Britanski premijer Kir Starmer nada se da će ovaj plan smanjiti pritisak na britanski azilni sistem. Prema dogovoru, Velika Britanija bi plaćala Severnoj Makedoniji za svakog migranta kojeg prihvati. Ovaj pristup je deo šire strategije kojoj je cilj smanjenje ilegalnih migracija, ali i jačanje bilateralnih odnosa između dve zemlje.
Pored finansijskih nadoknada, Velika Britanija je pristala da investira u Severnu Makedoniju i ponudi bezbednosne garancije, što je važan element sporazuma s obzirom na rastuće tenzije u regionu zbog pretnje iz Rusije. Severna Makedonija je jedna od malobrojnih zemalja koje su otvorile pregovore sa Londonom o ovakvim aranžmanima, što ukazuje na njenu stratešku poziciju u kontekstu evropskih migracionih politika.
U okviru ovog sporazuma, migranti će biti deportovani u Severnu Makedoniju, gde će im biti pružena mogućnost da zatraže azil. Međutim, važno je napomenuti da ne bi bili pritvoreni niti suočeni sa ograničenjima kretanja, što im omogućava da slobodno napuste zemlju ako to žele. Ova fleksibilnost može privući migrante koji traže bolje mogućnosti, kao i radne vize u sektorima sa velikim nedostatkom radne snage, poput građevinarstva.
Osim Severne Makedonije, sa Velikom Britanijom pregovara i Priština, dok je Bosna i Hercegovina odbila da prihvati odbijene tražitelje azila iz Britanije, pozivajući se na nacionalne interese. Ovaj odbor može otežati britanskim vlastima da pronađu druge zemlje koje bi bile voljne da preuzmu odgovornost za migrante koji ne ispunjavaju kriterijume za azil u Velikoj Britaniji.
Otvaranje centra za povratak iz trećih zemalja omogućilo bi Velikoj Britaniji da deportuje migrante koji su došli iz nesigurnih zemalja kao što su Avganistan ili Eritreja. Ove zemlje čine većinu migranata koji pokušavaju da pređu Lamanš, tražeći sigurnije uslove života u Evropi. Britanska vlada se nada da će ovim pristupom smanjiti broj dolazaka i osloboditi pritisak na svoje azilne procedure.
Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova naglasilo je da se ne oslanjaju isključivo na centre za povratak kao rešenje za migracione izazove. Umesto toga, oni rade na različitim strategijama kako bi se suočili sa složenim problemima koje migracija donosi. Ovaj pristup uključuje saradnju s drugim državama, kao i razvoj internih politika koje će osigurati efikasnije upravljanje migracijama.
Severna Makedonija je ranije ove godine postala deo imigracione radne grupe sa Velikom Britanijom i drugim balkanskim zemljama, koja se fokusira na razmenu obaveštajnih podataka i operacije protiv krijumčarenja ljudi u regionu. Ova saradnja može dodatno osnažiti napore obe strane da se bore protiv ilegalnih migracija i poboljšaju sigurnosne uslove u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, značajno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će konkretne posledice imati sporazum između Velike Britanije i Severne Makedonije na migracionu politiku u Evropi. S obzirom na sve veći broj migranata koji pokušavaju da dođu do Britanije, ovaj sporazum može predstavljati ključni korak u oblikovanju budućih migracionih tokova i politika.
