U manastiru Tumane, čudotvorna moć svetog Zosima i svetog Jakova poznata je širom Srbije, ali tu se nalaze i dve ikone koje se takođe smatraju čudotvornim. Ove ikone, Svetog Nektarija i Svete Bogorodice Kurske, privlače pažnju vernika ne samo zbog svoje duhovne vrednosti, već i zbog zlatnog nakita koji krasi njihove slike. Na ikonama su zlatni lančići, prstenje, pa čak i satovi, što dodatno naglašava njihovu značajnost među vernicima.
Iguman manastira, otac Dimitrije, istakao je da je čudotvorna ikona Majke Božije najveća svetinja manastira Tumana i da je stara više od trista godina. Doneli su je ruski monasi emigranti 1936. godine, a kasnije su je ostavili u manastiru. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, ikona je ukradena, a dvojica kradljivaca su pokušala da je odnesu na Zapad i prodaju kao dragocenu relikviju. Međutim, voz u kojem su se nalazili zapalio se iz nepoznatih razloga, a jedan od kradljivaca se ugušio u dimu. Drugi je bio svedok čuda – ikona je gorila, ali nije sagorevala. U strahu od Božije kazne, vratio je ikonu nazad u manastir.
Otac Dimitrije je dodao da je tokom rata u Hrvatskoj devedesetih godina, Majka Božija čudesno „spuštala svoju ruku ispod srebrnog okova“. Veruje se da mnogi vernici ostavljaju zavetne darove u znak zahvalnosti za pomoć koju su primili pred ikonom, naročito roditelji koji su, molitvama prema Bogorodici, dobijali potomstvo. Od 2017. godine, u manastiru se nalaze i mošti Svetog Nektarija, čija ikona takođe privlači vernike, koji ostavljaju različite darove kao znak ljubavi i zahvalnosti.
Svetom Nektariju se često mole za izlečenje od raka i drugih teških bolesti, ali i za mnoge druge potrebe. Iguman je podelio neka od najnovijih svedočenja o čudima koja su se dogodila u manastiru. On se osvrnuo na trenutak kada je čovek, koji je teško hodao zbog oboljenja, bacio štake i prohodao u svetinji. Takođe, roditelji su doveli dete koje je trebalo da operiše kukove, a molitvama svetitelja dete je isceljeno i došlo je da se zahvali.
Otac Dimitrije pominje i svoja lična iskustva sa ljudima koji dolaze u manastir u potrazi za pomoći, utehom ili duhovnim osnaženjem. On ističe kako ti ljudi, kada napuste manastir, izgledaju preobraženi i blagosloveni. Čuda koja se dešavaju na ovom mestu ostavljaju snažan utisak na sve prisutne, a iguman izražava zahvalnost Bogu što mnogi vernici dobijaju blagoslove i snagu kroz molitvu svetitelja.
Pored duhovne dimenzije, manastir Tumane postaje i mesto okupljanja vernika koji dolaze da obeleže svoja iskustva, svedočenja i čuda. Ovi događaji doprinose jačanju zajednice i povezanosti među vernicima, kao i produbljivanju njihove vere. Čudotvorne ikone i mošti svetaca postaju simboli nade i utehe za mnoge, a manastir Tumane ostaje svetinja gde se vernici okupljaju u potrazi za blagoslovima i duhovnim isceljenjem.
U svetlu svih ovih događaja, manastir Tumane se potvrđuje kao važno mesto duhovnosti i čuda, koje privlači sve veći broj posetilaca iz raznih delova Srbije i inostranstva. Verujem da će ova tradicija i dalje rasti, a priče o čudima iz Tumana će se prenositi s generacije na generaciju, uveravajući vernike u snagu vere i božanske pomoći.
