Kada je Agata Kristi dvadesetih godina prošlog veka sela u legendarni Orijent ekspres, nije mogla ni da sluti da će joj upravo taj voz, njegovi putnici i predeli kroz koje je prolazio, podariti jednu od najslavnijih priča u istoriji književnosti. Na tom putu, koji je od Londona vodio kroz Francusku, Italiju, Austriju, tadašnju Jugoslaviju i dalje ka Istanbulu, Srbija je bila jedna od ključnih tačaka inspiracije za roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“. Pedeset godina nakon smrti „kraljice zločina“, ovaj detalj iz njene biografije sve više zaokuplja pažnju domaće i svetske javnosti, jer pokazuje da je i Balkan, sa svojom složenom istorijom i ljudima, bio deo velike svetske književnosti.
Manje je poznato da je Agata Kristi tokom Prvog svetskog rata radila kao bolničarka i farmaceutski asistent. Upravo tu je stekla detaljno znanje o otrovima, koje će kasnije koristiti u svojim romanima. Više od trećine njenih knjiga sadrži trovanje kao metod ubistva, opisano sa takvom preciznošću da su čak i medicinski stručnjaci izražavali divljenje. Njena sposobnost da spoji naučnu tačnost sa uzbudljivom pričom izdvojila ju je od svih savremenika i učinila pionirom modernog kriminalističkog romana.
Drugi brak Agate Kristi, sa arheologom Maksom Malovanom, otvorio joj je vrata sveta Bliskog istoka. Mesece je provodila na arheološkim iskopavanjima u Iraku i Siriji, gde je pisala romane u šatorima i starim kućama, okružena peskom i drevnim ruševinama. Ta iskustva iznedrila su romane poput „Ubistva u Mesopotamiji“ i „Smrti na Nilu“, ali i produbila njenu fascinaciju kulturama na raskrsnici civilizacija – temom koja se jasno oseća i u „Orijent ekspresu“.
Pola veka nakon njene smrti, Agata Kristi ostaje jedan od najčitanijih autora svih vremena. Činjenica da je ideja za „Ubistvo u Orijent ekspresu“ nastala i zahvaljujući putovanju kroz Srbiju, daje ovom prostoru posebno mesto u istoriji svetske književnosti. Srbija je u toj priči više od geografske tačke – ona je simbol prolaza, susreta i tajni. Baš kao i u romanima Agate Kristi, gde ništa nije slučajno, a svaki detalj može biti ključ za rešenje misterije. Pedeset godina bez Agate Kristi samo je vremenska odrednica. Njene priče i dalje putuju svetom – kao Orijent ekspres, koji je jednom davno, prolazeći kroz Srbiju, zauvek promenio tok književne istorije.
Dela Agate Kristi doživela su više od stotinu filmskih i televizijskih ekranizacija, što je čini jednim od najadaptiranijih pisaca u istoriji. Još tridesetih godina prošlog veka Holivud je otkrio njene zaplete kao idealne za veliko platno, ali pravi procvat usledio je nakon Drugog svetskog rata. Kultne verzije „Ubistva u Orijent ekspresu“ snimane su 1974. godine (u režiji Sidnija Lameta sa Albertom Finijem u naslovnoj ulozi) i 2017. godine (režija i naslovna uloga – Kenet Brana), dok su „Smrt na Nilu“ i „Zlo pod suncem“ takođe dobile raskošne filmske adaptacije.
Televizijske serije, naročito britanske, odigrale su ključnu ulogu u očuvanju autentičnog duha njenih romana. Izdvajaju se „Agata Kristi – Poaro“ (1989-2013) „Agata Kristi – Marpl“ (2004 -2013) i „Gospođica Marpl“ (1984 -1992). Zahvaljujući njima, nove generacije gledalaca upoznaju svet u kojem inteligencija, a ne nasilje, donosi rešenje.
Herkul Poaro, detektiv „sa jajastom glavom i savršeno negovanim brkovima“, jedan je od najprepoznatljivijih likova svetske književnosti. Pojavljuje se u 33 romana i više od 50 priča, a rešava zločine isključivo pomoću „malih sivih ćelija“, kako je sam govorio. Poaro ne veruje u slučajnost i uvek pažljivo posmatra ljude, njihove navike i slabosti. Iako ponekad deluje sujetno i komično, iza te maske krije se izuzetno oštar um. Upravo je on junak „Ubistva u Orijent ekspresu“, romana koji je, inspirisan putovanjem kroz Srbiju, postao simbol čitavog žanra.
Naizgled krhka i nenametljiva, gospođica Džejn Marpl je jedan od najlukavijih detektiva koje je Agata Kristi stvorila. Živeći u mirnom engleskom selu Sent Meri Mid, ova vremešna usedelica zločine rešava poređenjem – svaki zločin, po njenom mišljenju, već ima svoj odraz u ljudskoj prirodi. Marpl koristi iskustvo, intuiciju i duboko razumevanje karaktera, često nadmudrujući policiju i mlađe kolege. Pojavljuje se u 12 romana i brojnim pričama, a postala je simbol dokaza da oštar um ne poznaje godine ni stereotipe.
Poaro i gospođica Marpl su odavno prešli granice književnosti. Zahvaljujući brojnim ekranizacijama, tumačili su ih glumci različitih generacija, od Alberta Finija i Pitera Justinova do Dejvida Sušea i Keneta Brane, i od Margert Raderford i Džoan Hikson do Džeraldin Mekjuan i Džulije Mekenzi. Svaka nova adaptacija vraća ove likove u žižu interesovanja i potvrđuje da je svet Agate Kristi i danas jednako uzbudljiv kao i pre jednog veka. Ovi detektivi nisu samo junaci romana – oni su kulturni simboli, dokaz da dobra priča, zasnovana na psihologiji i intelektu, nikada ne zastareva.
Orijent ekspres nije bio običan voz, već simbol luksuza, putovanja i tajni Evrope između dva svetska rata. Pokrenut krajem 19. veka, povezivao je Pariz (sa posebnim kolima za London) i Istanbul, prolazeći kroz brojne evropske prestonice i balkanske krajeve, uključujući i Srbiju. Voz je imao vagone sa drvenim intarzijama, baršunastim foteljama, srebrnim priborom za jelo i personalom u besprekornim uniformama. U njegovim vagonima susretali su se diplomate, plemići, avanturisti i špijuni, stvarajući atmosferu savršenu za priče o intrigama i zločinima. Upravo ta mešavina luksuza i izolovanosti, duge noćne vožnje i nepredvidivi zastoji, inspirisali su Agatu Kristi da u ovom vozu smesti radnju jednog od svojih najčuvenijih romana. „Ubistvo u Orijent ekspresu“ pretvorilo je voz u književni mit – mesto gde svaki putnik krije tajnu, a svaka stanica može biti početak misterije. Roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agata Kristi je napisala u Istanbulu u čuvenom hotelu „Pera Palas“, tokom 1933. godine, da bi ga objavila 1934. godine. Roman je napisala u sobi 411 koja danas nosi njeno ime i predstavlja muzejski prostor, donoseći atmosferu iz vremena kada je Kristi boravila tamo.
