Skup održan proteklog vikenda u Zagrebu ponovo je pokrenuo ideju o uspostavljanju trećeg hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini, što je izazvalo oštre reakcije u Sarajevu i dodatno povećalo političke tenzije u regionu. Iako se radi o dugotrajnoj temi koja se povremeno pojavljuje u javnosti, događaj nije bio u organizaciji hrvatskih državnih institucija. Ipak, Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine je uputilo protestnu notu Zagrebu, ocenivši ovu inicijativu kao uznemirujuću i potencijalno destabilizujuću.
Tema je brzo eskalirala u medijima i političkim krugovima sva tri konstitutivna naroda, podsećajući na duboke podele koje opterećuju Bosnu i Hercegovinu više od 30 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i kraja građanskog rata. Postavlja se pitanje da li je reč o marginalnim željama desničarskih krugova ili o inicijativi sa širim političkim implikacijama. Takođe, diskutuje se o tome da li bi stvaranje trećeg entiteta zahtevalo sukob ili je moguće ostvariti to kroz ustavne promene.
O ovim pitanjima za Euronews Srbija govorili su pravnik Damir Sakić iz Sarajeva i Aleksandar Vranješ, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji. Sakić je naglasio da bi ideja trećeg entiteta bila procesno-pravno neizvodiva bez izmene Ustava BiH, za šta je neophodan konsenzus sva tri konstitutivna naroda. Dodao je da ovakve inicijative služe prvenstveno kao pritisak za ubrzanje izmene izbornog zakona, kako bi Hrvati mogli da biraju svoje legitimne predstavnike.
Vranješ je dodao da je ovo pre svega unutrašnje pitanje Federacije BiH, sve dok se ne dira u teritoriju i nadležnosti Republike Srpske. Hrvati imaju legitimne primedbe na preglasavanje, ali svaka suštinska promena ustavnog uređenja zahteva teško dostižan konsenzus tri naroda. On smatra da se ova tema najverovatnije koristi u predizborne svrhe.
U vezi sa pravnim i ustavnim preprekama za treći entitet, Sakić je istakao da bi za realizaciju ovakvih ideja bilo neophodno izmeniti Ustav Bosne i Hercegovine, a za to je potrebna dvotrećinska većina u Predstavničkom domu i opšta i entitetska većina u Domu naroda. Takođe, naglasio je da se bošnjačka politika protivi ovoj ideji, videći je kao ostvarenje ratnih ciljeva hrvatske strane, dok bi Republika Srpska morala da se odrekne dela svoje teritorije.
Ambasador Vranješ je potvrdio ovu analizu i dodao perspektivu Republike Srpske, naglašavajući da bi se sve što bi se dogovaralo između bošnjačkog i hrvatskog konstitutivnog naroda u okviru Federacije podržalo samo ukoliko se ne bi dirala Republika Srpska u svojim granicama i nadležnostima.
Oba sagovornika su priznala da Hrvati u BiH imaju realne probleme sa političkim predstavljanjem, a Sakić je to otvoreno nazvao pravičnim ciljem. Vranješ je dodatno objasnio da Hrvati smatraju da njihova pozicija konstitutivnog naroda nije dobro reprezentovana, posebno kada je reč o izboru njihovih predstavnika. On je podsetio na ranije pokušaje rešavanja kroz izmene izbornog zakona, poput pregovora u Neumu 2022. godine, gde je razmatrana ideja virtuelnih izbornih jedinica, ali dogovor nije postignut.
Sakić je komentarisao protestnu notu Sarajeva, ističući da je ministar Konaković uradio ono što se očekivalo od njega, dok je Vranješ bio kritičniji prema načinu na koji je nota upućena, naglašavajući da je to urađeno na svoju ruku, bez usaglašavanja u Predsedništvu.
Gosti su se složili da oružanog sukoba nema, ali da tenzije rastu, posebno u izbornoj godini. Sakić je istakao da je tema trećeg entiteta postala predmet interesa građana, što može uticati na politiku, dok Vranješ smatra da će ove teme biti na dnevnom redu sve do oktobarskih izbora. On je ukazao na demografsku realnost, naglašavajući da u hrvatskim kantonima živi homogeno većinsko hrvatsko stanovništvo.
Na kraju, Sakić je zaključio da će se pitanje legitimnog predstavljanja Hrvata morati rešavati u budućnosti i da se mora postići konsenzus o izmeni izbornog zakona, naglašavajući da Hrvati moraju birati svoje predstavnike.
