Na prvi pogled, rak, dijabetes, gojaznost i kardiovaskularne bolesti izgledaju kao isključivo ljudski problem, ali nova istraživanja pokazuju da životinje širom sveta sve češće razvijaju iste hronične bolesti. Kućni ljubimci, domaće i divlje životinje suočavaju se sa zdravstvenim problemima koji su nekada smatrani karakterističnim samo za ljude. Stručnjaci sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini predlažu jedinstveni model koji povezuje pojavu hroničnih bolesti kod različitih vrsta, ukazujući na to da ove bolesti ne poznaju granice vrsta, staništa ili geografskih regiona.
U poslednjih nekoliko decenija, učestalost hroničnih bolesti kod životinja porasla je do alarmantnog nivoa. Prema statistikama, slične tendencije se beleže i kod kućnih ljubimaca, kao i kod divljih vrsta. Na primer, gojaznost kod pasa i mačaka postala je značajan problem, što može dovesti do niza dodatnih zdravstvenih komplikacija, uključujući dijabetes i srčane bolesti. U domenu divljih životinja, primere takvih bolesti možemo videti kod vrsta koje žive u blizini ljudskih naselja, gde se menjaju njihovi obrasci ishrane i životne sredine.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini smatraju da je uzrok ovih promena delimično vezan za ljudske aktivnosti, uključujući urbanizaciju, promene u poljoprivredi i načinima na koje ljudi komuniciraju sa životinjama. Ova interakcija može dovesti do stresa kod životinja, što može imati dugoročne efekte na njihovo zdravlje. Pored toga, ishrana koju pružamo kućnim ljubimcima često nije optimalna, što dodatno doprinosi razvoju ovih bolesti.
Jedan od ključnih faktora u razvoju hroničnih bolesti kod životinja je način ishrane. U savremenom društvu, mnogi vlasnici kućnih ljubimaca biraju brze i industrijski proizvedene hrane koje su često bogate šećerima i mastima. Ovakva ishrana može dovesti do gojaznosti i problema sa metabolizmom. S druge strane, divlje životinje koje se prilagođavaju urbanim sredinama često se hrane otpacima i hranom koja nije deo njihove prirodne ishrane, što takođe može dovesti do zdravstvenih problema.
Uprkos ovim izazovima, važno je napomenuti da se postojeći modeli istraživanja i prevencije bolesti kod životinja moraju prilagoditi i razvijati. Stručnjaci sugerišu da bi multi-disciplinarni pristup mogao biti ključan za razumevanje i rešavanje ovih problema. Ovaj pristup uključuje saradnju veterinara, biologa, ekologa i nutricionista kako bi se razvili programi koji će se fokusirati na prevenciju i lečenje hroničnih bolesti kod različitih vrsta.
Pored toga, edukacija vlasnika kućnih ljubimaca i javnosti o zdravim navikama ishrane i načinu života može značajno doprineti smanjenju rizika od razvoja ovih bolesti. Redovni pregledi kod veterinara, kao i fizička aktivnost, igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja životinja. Vlasnici kućnih ljubimaca treba da budu svesni znakova bolesti i da reaguju na vreme, kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje stanja.
Uzimajući u obzir sve navedeno, stručnjaci sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini naglašavaju da je važno shvatiti da su hronične bolesti kod životinja sveprisutan problem koji zahteva ozbiljnu pažnju. Promene u načinu života i ishrani, kao i zaštita životne sredine, mogu značajno uticati na zdravlje životinja. U tom smislu, istraživanje i razvoj novih strategija za prevenciju ovih bolesti postaje imperativ, kako za zdravlje životinja, tako i za zdravlje ljudi.
Na kraju, važno je naglasiti da je zdravlje životinja usko povezano sa zdravljem ljudi i ekosistema. S obzirom na to da su životinje deo našeg svakodnevnog života, njihovo zdravlje i dobrobit treba da budu prioritet za sve nas. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti zdravije okruženje za sve vrste, čime ćemo doprineti prevenciji hroničnih bolesti i očuvanju biodiverziteta.
