U podkastu „Dobar, loš, zao“, koji vode Nenad Kulačin i Marko Vidojković, otvorena je tema koja je izazvala veliku pažnju javnosti. Naime, novinarka Žaklina Tatalović je izjavila da je unuka akademika i arhitekte Nikole Hajdina. Ova izjava je izazvala brojne reakcije, posebno zato što se u medijima o ovom pitanju uglavnom ćuti.
Vidojković je ukazao na to da je ova tvrdnja prošla bez potrebne medijske analize i kritike. Draža Petrović, glavni urednik lista Danas, pokušao je da objasni situaciju tvrdeći da je reč o lapsusu. Međutim, kako su se razgovori razvijali, postalo je jasno da takvo objašnjenje „ne pije vodu“, s obzirom na to da je Tatalović više puta ponavljala ovu tvrdnju u različitim medijima. Učesnici razgovora su se na kraju distancirali od sporne izjave, pokušavajući da se ograde od njenih konstatacija.
Žaklina Tatalović je tokom izveštavanja sa protesta „1, 2, na 3 mosta“ u Novom Sadu čak govorila šta bi „njen deda“ rekao o okupljenim studentima na Mostu slobode. Ovo je dodatno pojačalo utisak da se javnosti plasira netačna informacija, s obzirom na to da se sada dovodi u pitanje sama konstrukcija njenog identiteta kao unuke akademika Hajdina.
Dodatno je sporno što je u istom prilogu Most slobode predstavljen kao delo njenog „dede“, što je stvorilo konfuziju među gledaocima. Tatalović je u jednom trenutku izjavila: „Pamet sam povukla na babinog brata, deda Nikolu“, što je otvorilo vrata raznim spekulacijama i sumnjama u verodostojnost njenih tvrdnji.
Međutim, istraživanjem je utvrđeno da Nikola Hajdin uopšte nema sestru, što je ključno za razumevanje cele situacije. Biografija koja se može pronaći na sajtu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) jasno navodi da je Hajdin odrastao u Gorskom Kotaru sa majkom Božicom, ocem Manojlom i bratom Georgijem. O sestri, koja bi trebala biti Žaklinina baba, ne postoji nijedna pominjanje.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti novinara i medija uopšte. Kako je moguće da se ovakve tvrdnje plasiraju u javnost bez potrebne provere činjenica? Uloga novinara je da informiše, ali i da proverava informacije koje iznosi, a u ovom slučaju, očigledno je došlo do propusta.
Osim toga, pitanje koje se nameće je i kako će se javnost odnositi prema ovakvim izjavama u budućnosti. Da li će se i dalje tolerisati neproverene tvrdnje koje mogu imati ozbiljne posledice po reputaciju pojedinaca ili institucija? Ovakvi slučajevi dodatno podstiču sumnju u medije i njihovu sposobnost da pruže tačne i pouzdane informacije.
U zaključku, situacija oko Žakline Tatalović i njenog odnosa prema akademiku Nikoli Hajdinu otvorila je važnu diskusiju o etici u novinarstvu. Dok se mediji suočavaju sa izazovima u prenošenju tačnih informacija, važno je da novinari budu svesni svoje odgovornosti prema javnosti. Ovaj slučaj bi trebao poslužiti kao upozorenje i podsticaj za sve koji se bave novinarstvom da se drže visoko postavljenih standarda i da ne dozvole da ih privlače senzacionalizam i neproverene informacije.
