Probni rad brze pruge Beograd-Budimpešta započeo je krajem 2025. godine, a očekuje se da će prvi vozovi povezati dva glavna grada za samo dva sata i 40 minuta. Ovaj projekat je pod kontrolom nemačkog Udruženja za tehničke preglede (TUV) koje procenjuje bezbednost pruge. Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja je angažovalo TUV kako bi obezbedilo da svi tehnički uslovi budu ispunjeni pre nego što pruga postane operativna.
Izgradnja brze pruge suočila se s izazovima, uključujući instalaciju i integraciju savremenih bezbednosnih sistema potrebnih za brze vozove. Ove tehnologije, koje se isporučuju iz Kine, nisu ispunjavale standarde Evropske unije, što je predstavljalo značajnu prepreku. Međutim, pomoću hibridne tehnologije, koja omogućava vozovima da putuju brzinom od 160 km/h čak i u maglovitim uslovima, ovaj problem je prevaziđen.
Ministar saobraćaja Mađarske, Janoš Lazar, objasnio je da je angažovanje nezavisne inspekcijske kompanije usledilo nakon tragičnog incidenta u Novom Sadu. Inspekcija će obuhvatiti sve aspekte projekta, uključujući tehničke, finansijske i bezbednosne uslove. Lazar je naveo da će brza pruga od Beograda do Budimpešte biti puštena u rad od 20. februara.
Pored toga, modernizacija pruge će omogućiti ponovnu uspostavu železničkih veza između Beograda, Budimpešte i Beča. Mađarske železnice su potvrdile da će bivša pruga EuroCity Avala ponovo biti u funkciji, čime će putnici moći da putuju bez presedanja. Trenutno putovanje između Beograda i Budimpešte traje oko osam sati, ali se očekuje značajno smanjenje tog vremena na 160 minuta nakon puštanja u rad nove pruge.
U vezi s daljim planovima, izgradnja prve deonice brze pruge između Beograda i Niša planirana je za ovu godinu. Ova deonica će biti duga 230 kilometara i podeljena na tri segmenta. Prvi segment, koji će obuhvatiti deo od Stalaća do Đunisa, dugačak je oko 23 kilometra, a ugovor za radove je već potpisan sa turskim izvođačem. Vrednost projekta procenjuje se na 2,77 milijardi evra, a Evropska unija je obezbedila grant od 600 miliona evra za njegovu izgradnju.
Brza pruga od Beograda do Subotice, koja je puštena u rad u oktobru prošle godine, predstavlja još jedan korak ka modernizaciji železničkog saobraćaja u Srbiji. Ova pruga će doprineti bržem i efikasnijem prevozu putnika i robe, čime će se povećati povezanost Srbije sa susednim zemljama i šire.
S obzirom na značaj ovog projekta, ne samo za Srbiju i Mađarsku, već i za celo region, očekuje se da će nove brze železnice doneti brojne ekonomske i društvene benefite. Kroz unapređenje železničkog saobraćaja, putnici će imati priliku da brže i udobnije putuju, što će doprineti razvoju turizma i trgovine između zemalja.
Ovaj ambiciozni projekat ne samo da će skratiti vreme putovanja, već će i poboljšati kvalitet usluga u železničkom prevozu, čime će se podstaći korišćenje železnice kao ekološki prihvatljivog vida transporta. U kontekstu globalnih izazova, poput klimatskih promena, ovakvi projekti predstavljaju važan korak ka održivijem razvoju transportne infrastrukture.
U svetlu svih ovih informacija, brza pruga Beograd-Budimpešta predstavlja značajan napredak u razvoju železničkog saobraćaja u regionu i pruža nadu za buduće projekte koji će dodatno unaprediti povezanost Srbije sa Evropom.
