Za ljude koji ustaju rano, šolja kafe predstavlja neizostavni deo jutra, a istraživanje iz Slovenije i Holandije pokazuje da kafa može imati pozitivan efekat na kognitivne funkcije, čak i kada ne sadrži kofein. U svetu se svakodnevno popije više od dve milijarde šolja kafe, a efekti kofeina su dobro poznati, no za one koji žele da smanje unos ovog stimulansa zbog anksioznosti ili problema sa snom, kafa bez kofeina može biti bolja opcija nego što se ranije mislilo.
Istraživači su otkrili da očekivanje igra ključnu ulogu u percepciji efekata kafe. Oni koji očekuju da će popiti kafu s kofeinom često doživljavaju poboljšanja u kognitivnim funkcijama, bez obzira na to da li su konzumirali kofein ili placebo. Da bi istražili ovaj fenomen, naučnici su angažovali 20 zdravih studenata, redovnih konzumenata kafe, koji su se pridržavali određenih pravila pre nego što su došli u laboratoriju. Učesnici su spavali najmanje sedam sati i nisu konzumirali kafu 8 do 11 sati pre studije.
Nakon dolaska, učesnicima su izmereni osnovni moždani talasi i kardiovaskularni parametri. Zatim su rešavali zadatke mentalne aritmetike i auditivni „oddball“ test kako bi se procenile njihove kognitivne sposobnosti i brzina reakcije. Učesnici su zatim podeljeni u dve grupe: placebo grupu, koja je dobila kafu bez kofeina, i grupu sa kofeinom, koja je dobila istu dekofeinsku kafu, ali sa dodatkom kofeina u prahu.
Nakon konzumacije kafe, učesnici su imali 30 minuta odmora, nakon čega su ponovljena merenja kardiovaskularnih parametara, EEG i kognitivni testovi. Fiziološki odgovori i kognitivne funkcije su se promenile nakon konzumacije kafe, ali skoro da nije bilo značajnih razlika između grupa. Oba tima nisu pokazala značajno poboljšanje u mentalnoj aritmetici, ali je kafa, bez obzira na sadržaj kofeina, značajno skratila vreme reakcije u auditivnom testu.
Iako je statistički značajan rezultat postignut samo u grupi koja je konzumirala kofein, nalazi sugerišu da čak i placebo može imati snažan efekat. Autori studije napominju da su ovi rezultati mogući zahvaljujući efekatu očekivanja koji dolazi od navike pijenja kafe. Redovni konzumenti kafe su pokazali skraćeno vreme reakcije čak i kada su samo mirisali kafu.
Podaci sa EEG-a su pokazali pojačane moždane talase povezane s kognitivnom obradom kada su učesnici radili „oddball“ test nakon konzumacije kafe, ali su ovi rezultati bili statistički značajni samo u grupi sa kofeinom. Oba tima su zabeležila značajan porast krvnog pritiska i smanjenje pulsa, što je uobičajen odgovor kod redovnih konzumenata.
Istraživači su bili iznenađeni koliko su kardiovaskularni efekti bili slični kod oba tipa kafe. Ovi nalazi sugerišu da kofein nije jedini faktor koji utiče na jutarnje buđenje. Očekivanja i rutina vezana za jutarnju kafu igraju ključnu ulogu u tome kako se ljudi osećaju nakon konzumacije.
Autori zaključuju da stimulansi koji imitiraju kafu mogu izazvati slične kognitivne i fiziološke odgovore kao i prava kafa. Ovi rezultati ukazuju na to da redovni konzumenti kafe reaguju na napitke slične kafi, nezavisno od prisustva kofeina. Ova studija otvara nove perspektive u razumevanju kako kafa deluje na naš organizam, ukazujući na važnost psihološkog aspekta konzumacije ovog popularnog napitka.
