Brisel – Evropska unija ostaje pri svom planu da do 1. januara 2028. godine potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa. Ovu informaciju je potvrdio Dan Jorgensen, komesar EU za energetiku, nakon sastanka sa američkim ministrom energetike Krisom Rajtom. Ovaj stav EU dolazi u svetlu sve većih pritisaka Sjedinjenih Američkih Država da se uvoz ruskih energenata obustavi što pre, usled trenutne geopolitičke situacije i sankcija koje su uvedene Rusiji.
Trenutno, Evropska unija je u procesu pregovora o pravnim predlozima koji bi omogućili potpuno ukidanje uvoza ruskih energenata do 2028. godine. Jedan od ključnih aspekata ovih pregovora je i zabrana kratkoročnih ugovora koji bi mogli da stupaju na snagu već od naredne godine. Ova odluka je deo šireg plana EU da smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva, što je postalo posebno važno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i reakcije međunarodne zajednice na ruske akcije.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je u sredu da Unija razmatra mogućnost ubrzanog prestanka uvoza ruskog fosilnog goriva kao deo novih sankcija protiv Moskve. Ove sankcije su usmerene na dodatno osnaživanje pritiska na Rusiju kako bi se okončao sukob u Ukrajini i povratila stabilnost u regionu. Fon der Lajen je naglasila važnost zajedničkog delovanja članica EU u borbi protiv ruske agresije i potrebu za diversifikacijom izvora energije.
Pitanje energetske bezbednosti postaje sve važnije za Evropsku uniju, koja se suočava sa izazovima u obezbeđivanju stabilnih i održivih snabdevanja energijom. Mnoge članice EU su se već okrenule alternativnim izvorima energije, uključujući obnovljive izvore kao što su solarna i vetroenergija, kao i povećanje uvoza gasa iz drugih zemalja. Ova tranzicija ka zelenijim izvorima energije postaje prioritet za EU, koja se trudi da smanji emisije ugljen-dioksida i ispuni svoje obaveze prema klimatskim ciljevima.
U međuvremenu, američki ministar energetike Kris Rajt je izrazio podršku EU u njenim naporima da smanji zavisnost od ruskih energenata. On je naglasio da je važno da se zemlje EU oslobode ruskih fosilnih goriva kako bi se povećala energetska bezbednost regiona i smanjila ranjivost na spoljne pritiske. Rajt je takođe pomenuo mogućnost jačanja saradnje između SAD i EU u oblasti energetike, uključujući povećanje izvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu.
U svetlu ovih događaja, mnoge države članice EU su već preduzele korake ka smanjenju uvoza ruskih energenata. Na primer, Nemačka i Poljska su najavile planove za zatvaranje svojih uvoznih puteva prema Rusiji i diversifikaciju svojih izvora energije. Ove promene su deo šire strategije EU koja se fokusira na energetske transicije, održivost i smanjenje emisija.
Iako je EU postavila rok do 2028. godine za potpuno ukidanje uvoza ruske nafte i gasa, pritisak iz SAD i drugih zemalja može ubrzati ovaj proces. Mnogi analitičari veruju da bi se EU mogla suočiti sa dodatnim izazovima u ovom prelaznom periodu, uključujući moguće porast cena energenata i potrebu za bržim razvojem infrastrukture za obnovljive izvore energije.
Kako se situacija razvija, jasno je da će energetska politika EU imati značajan uticaj ne samo na unutrašnju ekonomiju, već i na geopolitičke odnose u svetu. EU nastavlja da traži načine za jačanje svoje energetske nezavisnosti i otpornosti, dok se suočava sa izazovima koje donosi globalna kriza.
