Ivan Anušić, ministar odbrane Hrvatske, nedavno je izneo oštru kritiku na račun Srbije, naglasivši da će Hrvatska preduzeti značajne korake kako bi blokirala Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji ukoliko ne reši pitanje nestalih osoba. Anušić je istakao da je Hrvatska spremna da zatraži konkretne mere od Srbije, pre svega isporuku dokumentacije koja se odnosi na nestale tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
U razgovoru sa novinarima, Anušić je izjavio da će ispunjenje ovog zahteva biti presudno za to da li će Hrvatska dati zeleno svetlo Srbiji za pristup EU. „Srbi moraju ispoštovati sve zakone i sve što smo i mi bili primorani ispoštovati kada je Hrvatska ulazila u Evropsku uniju. Takav proces čeka i Srbiju“, rekao je Anušić. On je dodao da je važno da Srbija dostavi sve relevantne informacije o nestalima, ističući da će ova tema biti jedna od ključnih tokom razgovora o podršci Hrvatskoj Srbiji na putu ka EU.
Prema izvorima iz Dnevno.hr, Anušićev stav nije usamljen i deli ga i kancelarija predsednika Hrvatske Zorana Milanovića. Iz Milanovićeve kancelarije su poručili da bez obzira na to kada ili da li će Srbija ući u EU, pitanje nestalih mora biti rešeno. Ovaj stav ukazuje na sve jaču preokupaciju hrvatskih vlasti pitanjem nestalih, kao i na sve veću sklonost ka blokadi pristupnih pregovora Srbije.
U poslednjim godinama, deo članova Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i poslanika desnog spektra otvoreno zagovara blokadu Srbije u pristupnim pregovorima. Ovaj trend je posebno naglašen tokom poslednjih meseci, kada su pojedinci poput Mire Bulja iz Mosta isticali da je jedini način za rešavanje pitanja nestalih da se Srbija suoči sa ozbiljnim posledicama u procesu pristupanja EU.
U međuvremenu, hrvatski premijer Andrej Plenković je ranije nagovestio da će Hrvatska raditi na rešavanju bilateralnih problema sa susedima, ali je sada, suočen sa stagnacijom u dijalogu sa Srbijom, Anušića potvrdio kao glasnogovornika moguće blokade. Ova izjava naišla je na dobar prijem među delovima javnosti, posebno među braniteljskim udrugama, što ukazuje na sve veću podršku unutar Hrvatske za čvrstu politiku prema Srbiji.
Hrvatska se, prema sopstvenim rečima, suočava sa teškim izazovima u rešavanju pitanja nestalih. Tokom rata devedesetih, mnogi su ljudi nestali, a njihovi bližnji i dalje traže odgovore. Ove teme su postale centralne u međudržavnim odnosima, a Hrvatska smatra da je Srbija odgovorna za pružanje informacija o nestalima.
Anušić je jasno stavio do znanja da će Hrvatska koristiti sve dostupne mehanizme kako bi osigurala da se ovo pitanje ne zaboravi. „Ako Srbija ne želi da pruži podatke o nestalima ili ih jednostavno nema, to će definitivno uticati na njihov put ka Evropskoj uniji“, rekao je Anušić.
Pitanje nestalih postalo je simbol šireg problema u odnosima između Hrvatske i Srbije, koji su opterećeni istorijskim tenzijama i nesuglasicama. Hrvatska očekuje da će Srbija preuzeti odgovornost i učiniti korake ka pomirenju, dok srpske vlasti često smatraju da su hrvatske optužbe nepravedne i da se situacija koristi u političke svrhe.
Na kraju, čini se da će se odnosi između Hrvatske i Srbije i dalje razvijati kroz prizmu pitanja nestalih, a stavovi koji se čuju iz Zagreba ukazuju na to da će Hrvatska biti čvrsta u svojim zahtevima prema Beogradu. Ove tenzije, koje su nastale kao posledica prošlih sukoba, i dalje će oblikovati budućnost odnosa između dve zemlje, kao i Srbijin put ka Evropskoj uniji.
