Hrvatski građani su u 2023. godini kupili investiciono zlato u vrednosti od oko 350 miliona evra. Ove godine, prema procenama direktora Gold centra, Saše Ivanovića, taj iznos bi mogao da premaši pola milijarde evra. Ova informacija dolazi iz kompanije koja se bavi kupovinom i prodajom investicionog zlata, a podaci se odnose na zlato koje građani fizički poseduju, najčešće u obliku poluga i zlatnika.
Ivanović je istakao da, uprkos porastu prodaje zlata u Hrvatskoj, investicije još uvek ne dostižu nivoe kao u ostatku Evropske unije i drugih razvijenih zemalja. On je ukazao na to da su razlozi za to delimično i u tome što je zlato postalo isplativo kao investicija tek nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, kada je oslobođeno od PDV-a i poreza na luksuz.
Kao dodatni pokazatelj rasta interesovanja za zlato, podaci pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine promet zlata u Hrvatskoj skočio za oko 70 odsto, dok je u svetu prosek rasta bio oko 50 odsto. Ovakvi podaci sugerišu da građani sve više prepoznaju zlato kao sigurnu i stabilnu investiciju, posebno u vreme ekonomske nesigurnosti.
Zlato se tradicionalno smatra dobrom investicijom u vremenima krize, a s obzirom na globalne ekonomske izazove, nije iznenađujuće što se potražnja za ovim plemenitim metalom povećava. Građani se sve više okreću fizičkom zlatu kao obliku štednje, a ne samo kao sredstva za razmenu. Ova promena u mentalitetu može se delimično pripisati i rastućoj svesti o ekonomskim rizicima i inflaciji koja utiče na vrednost novca.
Ivanović je napomenuo da, iako je Hrvatska još uvek iza nekih drugih zemalja u pogledu investicija u zlato, postoji značajan potencijal za rast. U razgovoru sa građanima i investitorima, on je primetio da se interesovanje za zlato povećava, posebno među mlađim generacijama koje traže alternativne načine ulaganja.
Osim što je zlato fizički prisutno u obliku poluga i zlatnika, investitori takođe razmatraju i druge oblike ulaganja u zlato, kao što su zlatne ETF-ove (fondovi koji prate cenu zlata). Ova vrsta investicija omogućava ljudima da ulažu u zlato bez potrebe za fizičkim posedom, što može biti privlačno za one koji ne žele da se bave skladištenjem ili bezbednošću fizičkog zlata.
Hrvatska se, kao članica EU, suočava s izazovima koji dolaze s ekonomskim promenama, a zlato se često smatra sigurnim utočištem u takvim vremenima. Sa trenutnim rastom interesovanja za zlato, može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti, a investitori će nastaviti da traže načine kako da zaštite svoje bogatstvo.
Investiciono zlato ne samo da nudi sigurnost, već se često koristi i kao sredstvo za diversifikaciju portfolija. U svetu u kojem su kamatne stope niske, a tržišta nestabilna, zlato može poslužiti kao zaštita od inflacije i ekonomskih kriza.
U zaključku, interesovanje za investiciono zlato u Hrvatskoj raste, iako još uvek ne dostiže nivoe drugih zemalja EU. S obzirom na trenutne ekonomske prilike i sve veću svest o vrednosti zlata, može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, što može dovesti do daljeg rasta tržišta zlata u Hrvatskoj.
