Hrvatski premijer Andrej Plenković predstavio je danas u Saboru predlog budžeta za 2026. godinu, naglašavajući da se budžet oslanja na socijalnu osetljivost, održivost i razvojne komponente. Prema ovom predlogu, Hrvatska planira da u 2026. godini ostvari prihode od 35,7 milijardi evra, uz rashode od 39,8 milijardi evra. Ovaj planirani prihod veći je za 2,7 milijardi evra u odnosu na rebalansirani budžet za tekuću godinu, dok su rashodi povećani za tri milijarde evra, prenosi HRT.
Plenković je ukazao na to da se u Evropskoj uniji za 2026. godinu prognozira privredni rast od 1,4 odsto, a u evrozoni od 1,2 odsto. Hrvatska, kako je dodao, prema procenama vlade i Evropske komisije, očekuje privredni rast od oko 2,7 odsto u 2026. godini i 2,5 odsto u 2027. Ove informacije su važne za razumevanje ekonomskih očekivanja Hrvatske u kontekstu šireg evropskog okruženja.
Premijer je napomenuo da će samo Irska, Malta, Kipar i Poljska imati veći privredni rast od Hrvatske u 2026. godini. „Hrvatska će ovu godinu završiti na 78 odsto prosečne razvijenosti Evropske unije, čime ćemo biti iznad Slovačke, Grčke, Letonije i Bugarske, a na istom nivou kao Mađarska“, rekao je Plenković, ističući postignuća Hrvatske u ekonomskom razvoju.
U budžetu za 2026. godinu očekuje se dalji pad udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u), koji bi trebao da iznosi 56 odsto. Takođe, predviđa se usporavanje inflacije sa 3,7 odsto u 2025. na prosečnih 2,8 odsto u 2026. godini, što bi moglo doneti veću stabilnost ekonomiji i poboljšati životni standard građana.
Ministar finansija Marko Primorac naglasio je da budžet za 2026. godinu, kao i projekcije za 2027. i 2028. godinu, ima za cilj jačanje demografije, investicije u obrazovanje, kao i projekte dekarbonizacije i digitalizacije. Ove inicijative su ključne za budući razvoj Hrvatske, s obzirom na izazove koji se odnose na starenje populacije i potrebu za modernizacijom ekonomije.
U hrvatskom parlamentu, danas se vodi rasprava o predlogu budžeta, a očekuje se da će on biti usvojen u petak, 5. decembra. Očekivanja su da će ovaj budžet omogućiti stabilan ekonomski rast i unaprediti kvalitet života građana, ali i da će se fokusirati na održive i inovativne pristupe razvoju.
Plenković je zaključio da je ovaj budžet rezultat odgovornog upravljanja i planiranja, koje će omogućiti Hrvatskoj da se suoči s budućim izazovima. U svetlu globalnih ekonomski pritisaka, važno je da se nastavi s politikama koje će podržati rast i razvoj, a istovremeno očuvati socijalnu pravdu i održivost.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove i očekivanja, Hrvatska se nalazi u poziciji da postigne značajne pomake u narednim godinama. Usmeravanje sredstava ka ključnim sektorima poput obrazovanja i digitalizacije može doprineti daljem razvoju i modernizaciji zemlje, čime će se stvoriti osnov za prosperitetnu budućnost.
