Savez Srba iz regiona je saopštio da su nedavni događaji u Kninu i Imotskom potvrdili da je Hrvatska proustaška država. Miodrag Linta, predsednik ovog saveza, istakao je da su tokom proslave akcije „Oluja“ u Kninu čuli ustaški pozdrav „Za dom spremni“ i da su se puštale ustaške pesme u jednom kninskom kafiću. Takođe je naveo da je više stotina Hrvata u šetnji po Kninu podizalo desnu ruku u nacistički pozdrav i pevalo ustaške pesme. Koncert Marka Perkovića Tompsona u Imotskom, na kojem je bilo desetine hiljada Hrvata, takođe je bio u duhu promocije ustaških simbola i pesama.
Linta je izrazio mišljenje da Hrvatska živi zarobljena u svojoj ustaškoj prošlosti i da je od dolaska Franje Tuđmana na vlast do danas došlo do rehabilitacije ustaštva, NDH i istaknutih ustaških ličnosti. Ukazao je da su donesene kontroverzne odluke poput isplate penzija preživelim ustašama i članovima njihovih porodica za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima i određivanje 15. maja kao dana sećanja na hrvatske žrtve slobode.
Osim toga, Linta je naveo da je Hrvatski sabor od 2016. godine ponovo pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločincima u Blajburgu. Takođe, navodi da je Savet za suočavanje sa prošlošću hrvatske Vlade 2018. godine dozvolio korištenje ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ za vreme komemoracije hrvatskim vojnicima. Visoki prekršajni sud u Zagrebu je 2020. godine doneo odluku da upotreba ovog pozdrava na koncertu Marka Perkovića Tompsona nije kršenje javnog reda i mira.
Linta je zaključio da niko od učesnika proustaških skupova u Kninu i Imotskom neće biti priveden niti odgovarati krivično zbog kršenja člana 39 Ustava koji zabranjuje pozivanje na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju. Predlaže da Srbija uradi detaljan izveštaj o rehabilitaciji ustaštva i genocidne NDH sa konkretnim primerima i da ga dostavi međunarodnim organizacijama, članicama EU, drugim državama i medijima.
Ova izjava izazvala je veliku pažnju u regionu, a hrvatske vlasti su se oglasile i istakle da ove tvrdnje nisu tačne te da je Hrvatska moderna evropska demokratska zemlja koja osuđuje bilo kakav oblik ekstremizma i fašizma. Ipak, ovaj slučaj pokazuje duboku polarizaciju i još uvek prisutne tenzije između različitih etničkih grupa u regionu.
