Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Republike Hrvatske Tihomir Kundid izjavio je danas da je do sada upućeno više od 700 poziva na služenje vojnog roka, dok je sedam mladih podnelo prigovor savesti. Ove informacije dolaze u trenutku kada Hrvatska ponovo uvodi obavezno služenje vojnog roka, što je izazvalo različite reakcije u javnosti.
Kundid je istakao da je sistem u potpunosti spreman za početak obuke, a u prvoj fazi kandidati će steći kompetencije vojnika pešadinca, koje će kasnije moći da nadograđuju kroz rezervni sastav. On je naglasio da će ovaj program omogućiti mladima da postepeno uđu u vojni sistem kroz osam nedelja intenzivne obuke. Prema njegovim rečima, dvomesečno služenje vojnog roka neće poremetiti njihove životne planove, već će im doneti nova znanja i veštine.
Podsećamo da je Hrvatski sabor u oktobru 2025. godine izmenio Zakon o odbrani i ponovo uveo obavezno služenje vojnog roka. Prvi regruti u kasarne u Kninu, Slunju i Požegi trebalo bi da uđu 9. marta, a obuka će trajati dva meseca. Ova odluka je doneta u svetlu potreba za jačanjem odbrambenih kapaciteta zemlje, kao i zbog sigurnosne situacije u regionu.
Na služenje vojnog roka, po pravilu, upućuju se osobe do 27. godine života, dok se u slučaju ranijeg odlaganja granica može pomeriti do najviše 30. godine. Ova mera je deo šire strategije koja ima za cilj osnaživanje vojne strukture i obezbeđivanje spremnosti Oružanih snaga.
Jedan od ključnih tema koja se provlači kroz razgovore o vojnom roku jeste pitanje kako se može izbeći služenje vojnog roka. Najčešći način izbegavanja služenja vojnog roka jeste prigovor savesti, pravo koje je zagarantovano Ustavom Republike Hrvatske. Građani koji iz verskih ili moralnih razloga ne žele da obavljaju vojnu službu mogu podneti zahtev za civilnu službu, koja je regulisana Zakonom o odbrani i pratećim uredbama.
Odobrenje za civilnu službu podrazumeva raspoređivanje u sistem civilne zaštite Ministarstva unutrašnjih poslova ili u jedinice lokalne i regionalne samouprave. Oni koji civilnu službu obavljaju u okviru sistema civilne zaštite služiće tri meseca uz neoporezivu mesečnu naknadu od 340 evra, dok će oni raspoređeni u lokalne jedinice služiti četiri meseca uz naknadu od 170 evra mesečno.
Prema Zakonu o odbrani, zahtev za civilnu službu može se podneti nakon uvođenja u vojnu evidenciju i završetka procene sposobnosti, koja uključuje zdravstvene i psihološke preglede, pa sve do isteka vojne obaveze. Prigovor savesti moguće je podneti i naknadno, uključujući i tokom samog služenja vojnog roka.
Povratak obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj izaziva podeljena mišljenja među mladima. Dok jedni smatraju da je to važan korak ka jačanju nacionalne bezbednosti i razvoju discipline, drugi se protive ovoj obavezi, naglašavajući da bi mladi trebali imati više mogućnosti za izbor i razvoj karijera. U svakom slučaju, očigledno je da će ova tema ostati u fokusu javnosti dok se ne odvije prvi krug obuke i dok ne budu poznate reakcije regruta na ovaj program.
Kako se Hrvatska priprema za novu eru obaveznog vojnog roka, ostaje da se vidi kako će mladi reagovati na ovu promenu i na koji način će se to odraziti na društvo u celini. Očekuje se da će sledeći meseci doneti više informacija o ovom pitanju, a reakcije svih aktera biće pažljivo praćene od strane medija i javnosti.
