Hrvatska je od Crne Gore zatražila hitno rešavanje pitanja povratka imovine hrvatskim porodicama, izjavio je danas hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman. On je naglasio važnost ovog pitanja tokom sastanka sa predstavnicima tivatskih porodica u Zagrebu, ističući da je potrebno da Crna Gora ozbiljno i odgovorno pristupi ovom problemu.
Radman je ukazao na to da su slična pitanja već rešenja za druge nacionalnosti, što stvara osećaj diskriminacije prema hrvatskoj manjini u Crnoj Gori. On je dodao da su predstavnici 51 tivatske porodice, Krsto Bošković i Vinkov Marović, izrazili zabrinutost zbog sporosti u rešavanju povratka njihove imovine, koja uključuje dugotrajne procese upisa u katastar i sprovođenje pravosnažnih sudskih odluka.
„To su čestice koje su njima bile vraćene. Tu vidimo tu sporost i tu se mora država snažno postaviti jer u Evropsku uniju ulaze kao država sa svojim institucijama. To je dobar test koliko su one efikasne“, rekao je Radman. On je naglasio da je važno da Crna Gora pokaže efikasnost svojih institucija, posebno u svetlu pristupanja EU.
Grlić Radman je, takođe, izrazio zabrinutost zbog činjenice da su slična pitanja u nekim slučajevima već bila rešena za druge nacionalnosti, što je nazvao diskriminacijom. On je pozvao crnogorsku vladu da obezbedi jednako postupanje prema hrvatskoj manjini, ističući da je to ključno pitanje vezano za vladavinu prava i zaštitu manjina.
„To dodatno otvara pitanje jednakog postupanja prema hrvatskoj manjini u Crnoj Gori“, rekao je Radman, dodajući da je reč o fundamentalnim civilizacijskim pitanjima koja su važna za predanost evropskim vrednostima. On je naglasio da će Hrvatska nastaviti da podržava evropski put Crne Gore, ali očekuje konkretne korake u rešavanju otvorenih pitanja koja su od interesa za hrvatsku zajednicu.
Adrian Vuksanović, predsednik Hrvatske građanske inicijative (HGI) i poslanik u crnogorskom parlamentu, saglasio se sa Radmanom da se pitanje povratka imovine tiče „elementarnih ljudskih prava“. On je zahvalio Hrvatskoj na podršci, naglašavajući potrebu za održivošću hrvatskog naroda u Crnoj Gori.
Vuksanović je pojasnio da su crnogorski sudovi neke presude u korist hrvatskih porodica doneli pre 30 godina, ali da one nikada nisu sprovedene. „Nije nikada vraćena ta zemlja Hrvatima dok je neka druga imovina u Crnoj Gori vraćena“, rekao je on, navodeći kao primer povratak zemljišta građanima albanske nacionalnosti u Ulcinju. On je pozdravio taj potez, ali je naglasio da hrvatska nacionalna manjina zaslužuje sličan tretman.
On je istakao da će rešavanje imovinskih pitanja biti od koristi ne samo za Hrvate u Crnoj Gori, već i za samu Crnu Goru, ukoliko želi da postane punopravna članica Evropske unije. „Da bi Crna Gora bila punopravna članica, mora rešiti imovinska pitanja“, rekao je Vuksanović, naglašavajući da su Hrvati autohton narod u Crnoj Gori koji su doprineli njenoj kulturi.
Vuksanović je takođe razgovarao sa hrvatskim zvaničnicima o zagarantovanim mandatima za nacionalne manjine u Crnoj Gori, ističući da je Hrvatska pravi primer u ovom izbornom segmentu. On je ukazao na važnost jačanja prava manjina i obezbeđivanja jednakosti u pristupu institucijama.
Ova pitanja su ključna za budućnost hrvatske zajednice u Crnoj Gori, ali i za ukupni napredak zemlje ka evropskim integracijama. Oba zvaničnika su se složila da će nastavak dijaloga i saradnje između Hrvatske i Crne Gore biti neophodan za postizanje ovih ciljeva.
