U hrvatskim turističkim centrima na Jadranu sve je veći broj bankomata koji nisu u vlasništvu poznatih banaka, a provizije za podizanje novca na njima su izuzetno visoke. Ova pojava posebno pogađa turiste, koji često nisu svesni skrivenih troškova. Prema rečima Pola Bredberija, britanskog preduzetnika koji živi u Hrvatskoj više od 20 godina, ovaj problem predstavlja „rak ranu“ hrvatskog turizma. On je upozorio da bi ukoliko se situacija ne reši, mogla dovesti do značajnog negativnog publiciteta za zemlju.
Bredberi je na društvenim mrežama istakao da je u poslednje vreme došlo do prave ekspanzije bankomata koji nisu povezani s bankama, a koji naplaćuju provizije koje mogu dostići čak 20 procenata. Tipična situacija koja se dešava je da turisti u restoranima saznaju da se kartice ne prihvataju, a konobari im zatim nude najbliže bankomate, što ih može koštati znatno više nego što su planirali. Na primer, ukoliko turista podiže 200 evra, zbog visoke naknade može završiti plaćajući 240 evra.
Ova tema nije promakla ni portalu Forbes, koji je pisao o sličnim problemima u splitskom turizmu. U članku se navodi da Split ima stotine bankomata, ali je savetovano da se koriste samo oni koji jasno ističu ime banke. Autor članka je podelio svoje iskustvo, naglašavajući da je zbog korišćenja bankomata koji nisu bili bankovni, platio čak 20 procenata naknade na prvu isplatu.
Prema podacima Hrvatske narodne banke, od marta 2025. godine Hrvatska ima 4.271 aktivni bankomat, od kojih je 65 procenata u vlasništvu banaka, dok je 35 procenata u vlasništvu drugih pravnih lica. To znači da se oko 1.495 bankomata nalazi u vlasništvu nebankovnih firmi, poput Euronet i Auro Domus, koji su među najčešćim operatorima ovakvih uređaja.
Ova situacija može biti posebno problematična za turiste koji dolaze u Hrvatsku, jer su često neinformisani o visinama naknada koje im se mogu naplatiti prilikom korišćenja ovih bankomata. Mnogi od njih veruju da je podizanje novca s bankomata bez oznake banke isto kao i podizanje sa bankomata koji imaju jasno istaknuto ime banke, ali to nije slučaj. Visoke provizije mogu dovesti do značajnog povećanja troškova tokom boravka, što može pokvariti ukupni utisak o putovanju.
Osim ekonomskih problema koje ovo može izazvati, postoje i sigurnosna pitanja. Korišćenje bankomata koji nisu pod kontrolom banaka može izložiti korisnike rizicima od prevara i drugih nelegalnih aktivnosti. Stoga je važno da turisti budu oprezni i da se informišu o bankomatima koje koriste.
Hrvatski turizam se oslanja na strance koji posete zemlju, a ovakve situacije mogu značajno uticati na odluku o ponovnom putovanju u Hrvatsku. Kako bi se sprečilo dalje pogoršanje reputacije, važno je da se preduzmu mere koje će zaštititi turiste od prevara i visokih naknada. To može uključivati informisanje turista o sigurnim bankomatima, kao i regulative koje će obavezati nebankovne operatore na transparentnije prakse.
U zaključku, sve veći broj bankomata koji nisu u vlasništvu banaka i visoke provizije za podizanje novca predstavljaju ozbiljan problem za hrvatski turizam. U cilju očuvanja dobre reputacije, ključno je da se pruže jasne informacije i zaštitne mere za turiste, kako bi njihovo iskustvo u Hrvatskoj bilo pozitivno i bez dodatnih troškova.
