Hrvatska se našla među pet zemalja Evropske unije, uz Bugarsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku, koje su označene kao zemlje u kojima vlade „dosledno i namerno“ narušavaju princip vladavine prava. Ovo je navedeno u najnovijem izveštaju organizacije Liberties, koja se bavi zaštitom građanskih sloboda u Evropi. Izveštaj je obuhvatio različite aspekte vladavine prava, uključujući visoke nivoe korupcije, manjak odgovornosti u velikim aferama, slabost nezavisnosti pravosuđa, netransparentne javne nabavke, kao i nedostatak slobode medija.
U ovom opsežnom izveštaju, koji sadrži 800 stranica, pored „rastavljača“ koji aktivno slabe demokratske standarde, upozorava se i na pogoršanje situacije u još šest zemalja. Hrvatska je, prema ovom izveštaju, posebno pogođena problemima poput rasta ekstremizma i ustaških simbola, što dodatno produbljuje društvene podele.
Analizirajući situaciju u Hrvatskoj, izveštaj ističe da tokom 2025. godine nije zabeležen napredak u oblasti vladavine prava. Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, koalicija Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Domovinskog pokreta, ekstremno desničarske stranke, zadržala je vlast. Ovaj kontinuitet vlasti doveo je do nastavka problema u pravosudnom sistemu, a u nekim slučajevima i do ozbiljnog nazadovanja.
Jedan od značajnih problema je i javna upotreba pozdrava „Za dom spremni“, koji je bio simbol ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Ova fraza je postala sve prisutnija u javnom životu, posebno na manifestacijama koje podržavaju profašističke ideje, a prisustvovali su im i neki ministri i članovi Sabora. Iako je sudska praksa utvrdila da je ovaj pozdrav neustavan, niži sudovi su oslobađali pojedince koji su ga koristili, pozivajući se na „neobavezujuće političke dokumente“ ili nepostojeće izuzetke u zakonodavstvu.
U izveštaju se naglašava da je ova praksa, u kombinaciji sa političkom podrškom, dovela do umanjivanja i relativizacije značenja pozdrava u javnom diskursu. Javno poverenje u pravosudni sistem ostalo je nisko, a nisu preduzeti značajni koraci za obnovu poverenja i rešavanje ključnih problema unutar pravosudnog sistema. Takođe, Hrvatska je ostvarila samo mali napredak u jačanju okvira za borbu protiv korupcije, dok sistemske slabosti u nezavisnosti pravosuđa i dalje ostaju prisutne.
U izveštaju se takođe ističe da su reformski napori u pravosudnom sistemu i dalje nedovoljni. Nedostatak efikasnosti i transparentnosti u pravosudnim procedurama dodatno otežava borbu protiv korupcije i osiguranje pravde za sve građane. Bez ozbiljnih reformi i jačanja nezavisnosti pravosuđa, Hrvatska će se suočavati sa sve većim izazovima u očuvanju demokratskih vrednosti i ljudskih prava.
Kao zaključak, izveštaj Liberties jasno ukazuje na hitnu potrebu za reformama u Hrvatskoj, kako bi se obezbedilo poštovanje vladavine prava i građanskih sloboda. U svetlu ovih saznanja, neophodno je da vlasti prepoznaju ozbiljnost situacije i preduzmu konkretne korake ka unapređenju pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije. Bez ovih koraka, budućnost demokratije u Hrvatskoj može biti ozbiljno ugrožena, a poverenje građana u institucije dodatno oslabilo.
