Zagreb – Hrvatska narodna banka (HNB) je danas objavila revidirane makroekonomske prognoze koje ukazuju na smanjenje predviđene stope rasta privrede Hrvatske. Prema najnovijim informacijama, očekuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) ove godine rasti po stopi od tri procenta, dok će u 2026. godini taj rast iznositi 2,8 procenata. Inflacija, mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), prognozira se na 4,4 procenta u 2025. godini i 3,4 procenta u 2026.
Ove nove prognoze su značajno niže od onih koje je HNB iznosila u septembru prošle godine, kada su se očekivale stope rasta BDP-a od 3,2 procenta za 2025. i 2,9 procenta za 2026. godinu. Tada je prognozirana i inflacija od 4,2 procenta u 2025. i 2,8 procenata za 2026. godinu.
U izveštaju HNB-a naglašava se da će domaća potražnja ostati glavni motor rasta hrvatske ekonomije. Međutim, banke upozoravaju na usporavanje rasta realnih dohodaka, što će imati značajan uticaj na potrošnju. Manje stimulativna fiskalna politika i očekivani manji doprinos potrošnje i investicija takođe će uticati na usporavanje privrednog rasta. Ove promene su rezultat različitih ekonomskih faktora koji se trenutno dešavaju u zemlji.
Analitičari smatraju da će usporavanje globalne ekonomije, zajedno sa unutrašnjim izazovima, dodatno uticati na hrvatski privredni rast. Naime, globalni trendovi, kao što su povećanje kamatnih stopa i inflacija, mogu dodatno otežati situaciju u domovini. U ovom kontekstu, HNB naglašava potrebu za prilagođavanjem ekonomskih politika kako bi se odgovorilo na izazove koji se javljaju.
Takođe, u izveštaju se ističe da bi upotreba evropskih sredstava mogla biti ključna za podsticanje investicija u različitim sektorima. Očekuje se da će EU fondovi doprineti infrastrukturnim projektima i razvoju inovacija, što bi moglo pozitivno uticati na privredni rast u srednjoročnom periodu. Međutim, neophodno je da se obezbede efikasne strategije za korišćenje ovih sredstava kako bi se maksimizirali njihovi efekti.
HNB takođe ukazuje na važnost unapređenja poslovnog okruženja kako bi se podstakla privatna ulaganja. To uključuje smanjenje administrativnih barijera i poboljšanje uslova za poslovanje, što bi moglo privući strane investitore. Ova strategija može biti ključna za dugoročni održivi rast hrvatske ekonomije.
Na kraju, HNB naglašava da je važno pratiti kretanja na globalnom tržištu i prilagoditi se novim uslovima. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, potrebno je da se preispitaju postojeće politike i strategije kako bi se osigurao stabilan i održiv rast.
U zaključku, revidirane makroekonomske prognoze HNB-a ukazuju na izazovnu budućnost za hrvatsku ekonomiju. Iako domaća potražnja ostaje ključni faktor, usporavanje rasta realnih dohodaka i manje stimulativna fiskalna politika predstavljaju značajne prepreke. S obzirom na globalne ekonomske uslove, Hrvatska će morati da preispita svoje pristupe kako bi obezbedila stabilan rast u godinama koje dolaze.
