Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, ocenio je da najnoviji bilten Srpskog narodnog veća (SNV) jasno ukazuje na porast etnički motivisanog nasilja, pretnji i govora mržnje prema Srbima u Hrvatskoj. Linta je istakao da ovaj izveštaj potvrđuje da se suština Hrvatske oslanja na ustaštvo, te da se zemlja nije suočila sa svojom genocidnom i zločinačkom prošlošću.
U svom obraćanju, Linta je naglasio da nadležni organi u Hrvatskoj ne preduzimaju odgovarajuće mere protiv nalogodavaca i počinilaca koji podstiču mržnju i nasilje. Prema članu 325 Krivičnog zakona, „Javno podsticanje na nasilje i mržnju“ može rezultirati kaznom do tri godine zatvora, ali u praksi se, kako tvrdi Linta, takvi slučajevi ne procesuiraju.
On je ukazao na to da se ovim krši jedna od osnovnih evropskih vrednosti – vladavina prava. Takođe, naglasio je da Hrvatska odbija da donese poseban zakon koji bi zabranio upotrebu ustaških simbola, negiranje koncentracionih logora smrti i veličanje ustaških zločinaca.
Linta je podsetio da napadi na Srbe u Hrvatskoj nisu izolovani incidenti, već organizovane akcije neoustaških snaga. Savez Srba iz regiona izneo je ozbiljne optužbe o sistematskom nasilju i pritiscima koji su usmereni na srpsku zajednicu. Govor mržnje se, kako tvrde, manifestuje kroz masovno ispisivanje uvredljivih grafita, lažne optužbe protiv Srba, kao i pozive na diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.
U izveštaju SNV-a navodi se da je tokom 2025. godine zabeležen porast etnički motivisanog nasilja, pretnji i vandalizma prema Srbima, uz intenziviranje govora mržnje i istorijskog revizionizma. Prema godišnjem biltenu SNV za 2025. godinu, pod nazivom „Istorijski revizionizam, govor mržnje i nasilje nad Srbima“, zabeleženo je 22 slučaja pretnji i etnički motivisanog nasilja, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu godinu kada je registrovano 11 takvih slučajeva.
Ove informacije dodatno naglašavaju ozbiljnost situacije i ukazuju na potrebu za hitnim reakcijama i promenama u zakonodavnom okviru kako bi se zaštitila prava srpske manjine u Hrvatskoj. Linta je apelovao na međunarodnu zajednicu da obratiti pažnju na te događaje i da pomogne u potrazi za pravdom i zaštitom ljudskih prava.
U kontekstu ovog izveštaja, postoje i optužbe o skrnavljenju spomen obeležja posvećenih srpskim žrtvama genocida tokom Drugog svetskog rata, što dodatno ukazuje na društveni i politički problem s kojim se suočava srpska zajednica u Hrvatskoj.
Linta je takođe naglasio da je važno da se društvo suoči sa svojom prošlošću i da ne dozvoli rehabilitaciju ustaških ideologija koje su donele patnju i stradanje mnogim ljudima. On je pozvao hrvatske vlasti da preduzmu konkretne korake kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti više ne ponavljaju i da se stvore uslovi za miran suživot svih etničkih zajednica u Hrvatskoj.
Ovaj izveštaj i Lintina izjava ukazuju na kompleksnost odnosa između Srba i Hrvata, kao i na potrebu za dijalogom i razumevanjem kako bi se prevazišli istorijski konflikti i stvorilo stabilnije i pravednije društvo za sve.
