Hrvatska ekonomija je, prema prvoj preliminarnoj proceni, u trećem kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ove informacije objavio je Državni zavod za statistiku (DZS) u Zagrebu. Iako je rast i dalje pozitivan, on predstavlja usporavanje u odnosu na revidirani rast od 3,6 odsto koji je zabeležen u drugom tromesečju 2025. godine.
Ova statistika dolazi u trenutku kada se ekonomija Hrvatske suočava s brojnim izazovima. Prema izveštaju, hrvatski izvoz je pao za 1,1 odsto međugodišnje u trećem kvartalu, dok je uvoz porastao za 2,4 odsto. Ovi faktori su negativno uticali na bruto domaći proizvod (BDP) zemlje. U drugom tromesečju, situacija je bila znatno povoljnija, s rastom izvoza od 0,7 odsto i uvoza od 0,1 odsto, što ukazuje na promenu u trendovima koji mogu zavisiti od globalnih ekonomskih kretanja.
Analitičari ukazuju na to da bi ovakvi trendovi mogli imati dugoročne posledice na stabilnost hrvatske ekonomije. Povećanje uvoza može značiti veće troškove za domaće proizvođače, dok pad izvoza može ukazivati na slabiju potražnju na stranim tržištima. Pored toga, usporavanje rasta može biti znak da ekonomija ne uspeva da se prilagodi promenama u globalnom okruženju, što bi moglo dovesti do dodatnih izazova u budućnosti.
U ovom kontekstu, posebno je važna analiza sektora koji čini osnovu hrvatske ekonomije. Turizam, kao jedan od ključnih sektora, igra značajnu ulogu u ekonomskom rastu zemlje. Međutim, i dalje se osećaju posledice pandemije COVID-19, koja je značajno uticala na ovu industriju. S obzirom na to da je Hrvatska poznata kao turistička destinacija, povratak na pređašnje nivoe turističkog prometa i potražnje će biti presudan za budući ekonomski rast.
Stručnjaci predviđaju da će se trendovi rasta i opadanja u izvozu i uvozu nastaviti tokom sledećih kvartala, a da će ekonomija zavisiti od vanjskih faktora kao što su globalne ekonomske krize, promene u trgovinskim sporazumima i ekonomska politika drugih zemalja. Hrvatska će morati da se fokusira na diversifikaciju svojih izvoza i jačanje domaće proizvodnje kako bi se smanjila zavisnost od stranih tržišta.
Osim toga, očekuje se da će vlada nastaviti sa naporima na jačanju investicija u ključne sektore, kao što su infrastruktura i inovacije, što bi moglo doprineti održivijem rastu u budućnosti. U tom smislu, podrška malim i srednjim preduzećima, kao i razvoj tehnoloških i inovativnih rešenja, može predstavljati ključni deo strategije za jačanje ekonomije.
Iako su ovi podaci o rastu BDP-a pokazali određeno opadanje, važno je napomenuti da se ekonomija suočava sa izazovima koji su rezultat složenih globalnih kretanja. Hrvatska će, kao i mnoge druge zemlje, morati da pronađe načine kako da se prilagodi i razvija u ovom promenljivom okruženju. U tom smislu, ekonomska politika i strategije razvoja igraće ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i rasta u narednim godinama.
U zaključku, iako su preliminarni podaci o rastu BDP-a Hrvatske u trećem kvartalu 2025. godine pokazali usporavanje, važno je pratiti dalji razvoj situacije i prilagođavati strategije kako bi se osigurao održiv ekonomski rast u budućnosti.
