ZAGREB – Hrvatska ekonomija beleži značajan rast u drugom kvartalu 2025. godine, sa prvim procenama koje pokazuju porast od 3,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u poređenju sa prvim kvartalom, kada je registrovan godišnji rast od 2,9 odsto. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DZS) i oni ukazuju na pozitivan trend u ekonomskim aktivnostima u zemlji.
Jedan od ključnih faktora koji su doprineli ovom rastu je potrošnja domaćinstava, koja je u drugom tromesečju 2025. godine realno porasla za 4 odsto međugodišnje. Ovaj skok u potrošnji značajno je uticao na povećanje prometa u maloprodaji i ugostiteljstvu, gde je evidentiran znatno bolji rezultat u poređenju sa prvim tromesečjem, kada je zabeležen rast od samo 1,7 odsto. Ovaj trend ukazuje na jaču potražnju potrošača, što može biti rezultat povoljnijih ekonomskih uslova i povećane kupovne moći građana.
U pogledu investicija, bruto fiksne investicije su takođe zabeležile rast od 5,2 odsto u drugom kvartalu, što je poboljšanje u odnosu na 4,5 odsto u prvom tromesečju 2025. godine. Ovaj rast može se pripisati povećanoj aktivnosti u građevinskom sektoru i investicijama u infrastrukturu, što je od presudnog značaja za dugoročni ekonomski razvoj zemlje. S druge strane, državna potrošnja je bila nešto slabija, sa rastom od 2,4 odsto, što je značajno niže u poređenju sa 5,8 odsto u prvom kvartalu. Ova promena može ukazivati na prilagođavanje fiskalne politike i smanjenje javnih rashoda.
Izvoz i uvoz su takođe doživeli promene u drugom kvartalu 2025. godine. Izvoz je porastao za 1,6 odsto, dok je uvoz povećan za 3,3 odsto. Ipak, oba indikatora beleže znatno sporiji rast u poređenju sa prvim tromesečjem, što može ukazivati na promene u međunarodnoj trgovini i globalnim ekonomskim uslovima. U ovom kontekstu, važno je pratiti kako će se ovi trendovi razvijati u narednim kvartalima, posebno s obzirom na globalne ekonomske izazove.
Na kvartalnom nivou, sezonski prilagođeno, hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) je u drugom tromesečju porastao za 1,2 odsto. Ovaj podatak dodatno potvrđuje pozitivne ekonomske trendove i ukazuje na stabilnost hrvatske ekonomije usred promenljivih globalnih okolnosti.
Analitičari smatraju da su ovi rezultati ohrabrujući i da pružaju osnovu za optimizam u pogledu budućeg rasta. Ipak, upozoravaju da je važno ostati oprezan i pratiti potencijalne rizike koji bi mogli uticati na ekonomsku stabilnost. U tom smislu, ključni izazovi ostaju globalna ekonomska kretanja, inflacija, kao i unutrašnji faktori poput tržišta rada i potražnje.
U zaključku, Hrvatska ekonomija pokazuje znake oporavka i rasta, sa pozitivnim trendovima u potrošnji domaćinstava, investicijama i blagim povećanjem izvoza. Ovi faktori doprinose stabilizaciji ekonomskih aktivnosti, ali je važno nastaviti sa praćenjem globalnih i lokalnih ekonomskih uslova kako bi se obezbedila održivost rasta u budućnosti.
