Hrvatska se suočava s izazovima starenja populacije, što je dovelo do potrebe za kontinuiranim uvozom radnika iz inostranstva. Prema najnovijim podacima Evrostata, Hrvatska ima najstarije stanovništvo u srednjoj i istočnoj Evropi, s prosečnom starošću od 45,4 godine. Pored Hrvatske, Slovenija i Srbija takođe beleže visoke prosečne starosti, sa 45,2 godine.
Godina 2023. označila je prekretnicu za Hrvatsku, koja je postala evropski lider u uvozu radne snage. Ovaj trend se očekuje da će se nastaviti i u narednim godinama, kako izveštava portal Poslovni. Statistika pokazuje da je čak 95 odsto svih dozvola za boravak u Hrvatskoj namenjeno stranim radnicima, što ukazuje na rast ekonomije i prilagodljivost tržišta rada. Ipak, ovaj trend donosi i nove strukturne i političke izazove.
Za poređenje, u Evropskoj uniji procenat dozvola za boravak koje su namenjene stranim radnicima iznosi samo 34 odsto. Ovi podaci sugerišu da Hrvatska zavisi od uvoza radne snage više nego mnoge druge zemlje članice EU.
Istraživanje sprovedeno na uzorku od 400 stranih radnika, pretežno sa Filipina, iz Nepala i Indije, otkriva da 22 odsto anketiranih radi u sektoru transporta, 19 odsto u ugostiteljstvu, dok 17 odsto njih radi u građevinarstvu. Ekonomski razlozi su glavni motiv dolaska stranih radnika u Hrvatsku, a gotovo 90 odsto učesnika istraživanja izjavilo je da finansijski pomaže svoje porodice u domovini.
Prema istom istraživanju, 32 odsto radnika planira da ostane u Hrvatskoj do pet godina, 23 odsto namerava da ostane između šest i deset godina, dok 20 odsto želi da se zadrži do penzije. Dodatnih 19 odsto anketiranih izjavilo je da planira da ostane u Hrvatskoj do kraja života.
Zanimljivo je da su strani radnici najviše zadovoljni svojim zdravljem, dok su najmanje zadovoljni životnim standardom. I pored brojnih prepreka, 34 odsto radnika smatra da im se kvalitet života značajno poboljšao nakon dolaska u Hrvatsku.
Ovakvi podaci ukazuju na to da Hrvatska, iako se suočava sa starenjem populacije, uspeva da privuče radnike iz inostranstva, koji su voljni da doprinesu njenoj ekonomiji. Ipak, izazovi kao što su prilagođavanje tržištu rada, integracija stranih radnika i njihova prava ostaju ključni faktori koje treba razmotriti u budućnosti.
U svetlu ovih informacija, hrvatska vlada će morati da razmotri strategije koje će omogućiti održivost rasta ekonomije kroz pravilnu regulaciju i podršku stranim radnicima, kako bi se osiguralo da i oni, kao i domaći radnici, imaju jednake šanse za uspeh i napredovanje u društvu. U isto vreme, važno je razvijati politike koje će se baviti demografskim izazovima, kako bi se stvorilo bolje okruženje za sve stanovnike, a posebno za mlađe generacije koje će oblikovati budućnost zemlje.
Kao što je situacija sadašnja, Hrvatska se nalazi na raskrsnici i suočava se sa važnom odlukom: kako najbolje upravljati uvozom radne snage u svetlu starenja populacije i ekonomskih potreba. Ova pitanja će biti od suštinskog značaja za budućnost zemlje i njenog tržišta rada, a kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi.
