Uvoz hrane u Hrvatsku u poslednjih deset godina prešao je 6,5 milijardi evra, a domaća proizvodnja ne uspeva da održi korak sa tim rastom. Ovo stanje u poljoprivredi postaje sve alarmantnije, što je bila tema nedavne konferencije o hrani održane u Zagrebu. Prema izveštajima, ukoliko bi se granice Hrvatske zatvorile na nedelju dana, zemlja bi ostala bez hrane.
Trgovine u Hrvatskoj preplavljene su uvoznim proizvodima, a problem se pokazuje dubljim nego što se na prvi pogled čini. Trgovci nisu jedini koji snose odgovornost za prekomeran uvoz; mnogi hrvatski proizvođači takođe uvoze gotove proizvode ili sirovine, koje kasnije prodaju pod domaćim brendovima. Martin Evačić, predsednik izvršnog odbora HUP – Udruženja trgovine, ističe da trgovci čine sve da nabave što više domaće hrane, ali da to nije dovoljno. „Ne možete nabaviti dovoljno voća, povrća, svinjetine, junetine – apsolutno ne“, naglašava Evačić.
Na listi najčešće uvoznih namirnica nalaze se meso i mleko. Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore, upozorava na to da Hrvatskoj nedostaje mleka u alarmantnoj meri, dodajući da je trenutno proizvodnja na veoma niskom nivou, možda između 40 i 45 posto potrebne količine, posebno u segmentu trajnog mleka.
Jedina svetla tačka u domaćoj poljoprivredi može se videti u proizvodnji žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju, ali se ono što se od ovih sirovina proizvodi, poput brašna i gotovog testa, u velikoj meri uvozi. Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, naglašava da Hrvatska uvozi poboljšivače pšenice, brašno i gotovo testo, te planira ulaganja u mlinarske kapacitete kako bi se situacija popravila.
Prema rečima dekana Agronomskog fakulteta Aleksandra Mešića, jedan od ključnih problema hrvatske poljoprivrede je to što je ona još uvek strukturirana na način koji je zastareo. „Očito je da način na koji smo do sada radili nije pokazao rezultate. Možemo imati kvalitet i konkurentnost, ali nedostaje nam znanje“, naglašava Mešić.
Zaključak sa konferencije je jasan: hrvatska poljoprivreda ima potencijal, ali ga mora početi ozbiljno razvijati. U suprotnom, zemlja će postati potpuno zavisna od hrane iz drugih zemalja, kao što su Nemačka, Danska i Holandija.
S obzirom na trenutne trendove, stručnjaci upozoravaju na potrebu za hitnom reformom poljoprivrednog sektora. Uvođenjem savremenih tehnologija i pristupa, kao i edukacijom proizvođača, može se poboljšati proizvodnja i smanjiti zavisnost od uvoza. Takođe, podrška lokalnim proizvođačima i promocija domaćih proizvoda mogu doprineti jačanju ekonomije i povećanju samodovoljnosti.
Hrvatska se suočava sa izazovima u poljoprivredi, ali uz pravilan pristup i ulaganja, postoji mogućnost da se postigne održiv razvoj koji će osigurati sigurnost hrane za buduće generacije. U kontekstu globalnih klimatskih promena i rastuće potražnje za hranom, ključno je da Hrvatska prepozna svoje resurse i potencijale i preduzme konkretne korake ka unapređenju svog poljoprivrednog sektora. U suprotnom, rizikuje da postane zavisna od uvoza, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju i životnu sredinu.
