ZAGREB – Hrvatska beleži snažan i otporan privredni rast, ali njegovo dugoročno očuvanje zahteva jačanje fiskalnih rezervi i reforme povezane sa ubrzanim starenjem stanovništva, navodi se u najnovijem Ekonomskom pregledu Hrvatske koji je danas objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Prema projekcijama OECD-a, hrvatski privredni rast će nakon 3,2 odsto u 2025. godini pasti na 2,7 odsto u 2026. i 2,4 odsto u 2027. godini, uz postepeno usporavanje domaće tražnje. Ova procena ukazuje na potrebu za oprezom, jer se očekuje da će rast usporiti usled smanjenja potrošnje domaćinstava i investicija.
Inflacija u Hrvatskoj bi, prema očekivanjima, trebalo da se smanji na 3,3 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027. godini. Ovaj trend smanjenja inflacije dolazi nakon što je Hrvatska prošla kroz turbulentno vreme u kojem su visoke cene energije i hrane uticale na ukupne troškove života. Ekonomisti ističu da je važno da se inflacija stabilizuje kako bi se očuvala kupovna moć građana i podstakao ekonomski razvoj.
OECD takođe naglašava značaj fiskalne konsolidacije u Hrvatskoj. U izveštaju se ukazuje na potrebu za jačanjem fiskalnih rezervi kako bi se zemlja pripremila za buduće ekonomske izazove. Fiskalna stabilnost je ključna za privlačenje stranih investicija i osiguranje održivog rasta.
Osim toga, OECD upozorava na problem starenja stanovništva, što predstavlja ozbiljan izazov za hrvatsku ekonomiju. Starenje stanovništva može dovesti do smanjenja radne snage i povećanja troškova socijalne zaštite. U tom smislu, preporučuje se sprovođenje reformi koje će podsticati veću participaciju starijih građana na tržištu rada, kao i poboljšanje obrazovnog sistema kako bi se povećala konkurentnost radne snage.
U izveštaju se takođe ističe da Hrvatska treba da se fokusira na diversifikaciju svoje ekonomije, posebno u sektorima koji su manje zavisni od turističke industrije. Turizam je, i dalje, jedan od ključnih sektora hrvatske ekonomije, ali se preporučuje razvoj drugih industrijskih grana koje bi mogle doprineti stabilnijem ekonomskom rastu.
OECD predlaže i jačanje inovacija i istraživanja kao ključne komponente za budući razvoj. Publikacija naglašava važnost investiranja u tehnologije i održive prakse kako bi se unapredila produktivnost i konkurentnost. Ulaganje u inovacije može doneti nove prilike za zapošljavanje i potaknuti ekonomski rast.
U svetlu ovih izazova, hrvatska vlada već radi na razvoju strategija koje bi trebalo da reše ove ključne probleme. Očekuje se da će u narednom periodu biti predstavljeni planovi koji uključuju reforme u obrazovanju, zdravstvu, kao i mere za podršku malim i srednjim preduzećima.
Na kraju, OECD preporučuje Hrvatskoj da se fokusira na održivost i otpornost ekonomije, kako bi se pripremila za buduće krize. U svetu koji se brzo menja, otpornost i prilagodljivost postaju ključni elementi uspeha svake ekonomije.
U zaključku, Hrvatska se suočava sa izazovima, ali i prilikama za dalji razvoj. Kako bi osigurala dugoročni rast, potrebne su sveobuhvatne reforme i strategije koje će omogućiti jačanje ekonomskih temelja i prilagođavanje novim realnostima. U tom smislu, OECD-ov izveštaj može poslužiti kao koristan vodič za donošenje odluka i strategija koje će oblikovati budućnost hrvatske ekonomije.
