Hrvatska Vlada je danas uputila novi Zakon o grobljima u parlamentarnu proceduru, koji predviđa uklanjanje spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, čije poruke nisu u skladu sa stavovima trenutne vlasti, posebno desno orijentisanog Domovinskog pokreta. Ovaj zakon je deo nastojanja vlade da se reši spomenika koje smatra spornim, a koji se odnose na ratne sukobe u Hrvatskoj, posebno na one koji su se dogodili tokom devedesetih godina.
Prema ovom zakonu, svi spomenici sa natpisima koje vlasti smatraju neprimerenim biće uklonjeni, što uključuje i grobna mesta Srba poginulih u poslednjim ratovima. Na spisku spomenika koji bi mogli biti uništeni je mauzolej Vukašina Šoškočanina u Borovu Selu, čije natpise vlada smatra uvredljivim. Šoškočanin je u hrvatskom kolektivnom pamćenju označen kao zločinac, dok na njegovom mauzoleju, između ostalog, piše: „I sad gledam Borovo rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje“.
Branko Bačić, potpredsednik Vlade i ministar prostornog planiranja, izjavio je da je stari zakon zastareo i da nije u skladu sa trenutnim potrebama. On je naglasio da je jedan od razloga za donošenje novog zakona postojanje grobova sa spomenicima koji sadrže nazive koje vlasti smatraju neprimerenim i koji su protivni ustavno-pravnom poretku Republike Hrvatske.
Novi zakon predviđa uklanjanje spomenika koji vređaju verske, moralne ili nacionalne osećaje, kao i onih koji veličaju agresorsku vojsku iz Domovinskog rata, a rok za uklanjanje je 30 dana od trenutka kada zakon stupi na snagu. Spomenici koji se smatraju spornima biće oni podignuti nakon 30. maja 1990. godine, kako bi se izbegla mogućnost šireg istorijskog revizionizma i dodatnih podela u društvu.
Svako ko smatra da neki spomenik nije primeren može ga prijaviti, a predviđeno je formiranje poverenstava na nivou županija koja će davati mišljenje o prikladnosti spomenika. Ukoliko korisnik grobnog mesta ne ukloni spomenik u zakonskom roku, uklanjanje će izvršiti treće osobe, a vlasniku groba prete kazne od 1.000 do 5.000 evra.
Ovaj zakon takođe prvi put reguliše status memorijalnih grobalja za poginule branitelje, kojima će upravljati Ministarstvo hrvatskih branitelja u ime Republike Hrvatske. Očekuje se da će ova regulativa izazvati različite reakcije u javnosti, s obzirom na osetljivost tema vezanih za ratne sukobe i nacionalne identitete.
Ovaj potez Vlade dolazi u vreme kada se u Hrvatskoj i dalje vodi rasprava o prošlosti, a mnogi smatraju da je potrebno pronaći ravnotežu između sećanja na žrtve i izbegavanja provokacija koje bi mogle dodatno podeliti društvo. Kritičari zakona upozoravaju da bi ovakva regulativa mogla dovesti do dodatne stigmatizacije određenih grupa i da bi mogla biti shvaćena kao pokušaj cenzure istorije.
U svetlu ovih događaja, javnost očekuje da će se rasprava o novom zakonu nastaviti u saboru, a mnogi se nadaju da će se pronaći rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane i koje će doprineti pomirenju u društvu. Iako se zakon može smatrati korakom ka modernizaciji regulative o grobljima, njegovi potencijalni efekti na društvene tenzije i međunacionalne odnose ostaju neizvesni.
