Županijski sud u Zagrebu zakazao je suđenje za 7. juli 2023. godine šestorici oficira Jugoslovenske narodne armije (JNA) zbog raketiranja Banskih dvora u Zagrebu 7. oktobra 1991. godine, što je rezultiralo pokušajem ubistva tadašnjeg predsednika Hrvatske, Franje Tuđmana. Ovaj događaj se smatra jednim od ključnih trenutaka tokom ratnih sukoba koji su obeležili raspad Jugoslavije.
Hrvatski pravosudni sistem je odredio da se suđenje održi u odsustvu optuženih, budući da su oni nedostupni hrvatskim vlastima. Među njima su general Ljubomir Bajić (87), pukovnik Slobodan Jeremić (77), pukovnik Đuro Miličević (71), kapetan Čedomir Knežević (75), major Ratko Dopuđa (69) i major pilot Davor Lukić (68). Ova šestorica oficira su pod poternicom još od 2017. godine, kada je u Zagrebu pokrenuta istraga i određeno im je pritvaranje.
Optužnica ih tereti za delovanje koje je imalo za cilj ugrožavanje ustavnog poretka i bezbednosti Republike Hrvatske, kroz pokušaj ubistva Franje Tuđmana. Kako se navodi u zvaničnim dokumentima, tokom oružanog sukoba između snaga Hrvatske i JNA, postojala je strategija zapovednog vrha JNA, koju je pukovnik Jeremić, kao pomoćnik zapovednika za vazduhoplovnu podršku, izložio generalu Bajiću. U tom kontekstu, major Miličević je informisao pilote o obaveštajnim podacima koji su ukazivali na to gde se Tuđman nalazio u trenutku napada.
U napadu na Banske dvore korišćene su avio-bombe i rakete vazduh-zemlja. Tokom ovog napada, poginula je jedna osoba, dok su četiri povređene. Franjo Tuđman je, srećom po njega, napustio prostorije Banskih dvora pre nego što je napad izvršen, a veruje se da je u to vreme trebao da se sastane sa Stjepanom Mesićem i Antom Markovićem. Materijalna šteta na Banskim dvorima procenjuje se na pet miliona evra.
Optužnica protiv pilota JNA podignuta je 2020. godine, a potvrđena je 2022. godine. S obzirom na to da su optuženi nedostupni, suđenje će se održati bez njihovog prisustva. General Bajić je pre četiri godine uputio pismo Županijskom sudu u Zagrebu, u kojem je naveo da je Franjo Tuđman naredio napade na kasarne i pripadnike JNA, što je rezultiralo velikim gubicima među vojnicima JNA.
Prema podacima koje je izneo Bajić, tokom tih napada ubijeno je 178 vojnika i starešina, dok je 709 ranjeno. On je takođe naveo da je 5. oktobra 1991. godine, Tuđman doneo naredbu o opštoj mobilizaciji paravojne organizacije „Hrvatska vojska“, što je dodatno pogoršalo situaciju.
U svom pismu, general Bajić ističe da su svi navedeni događaji bili akti oružane pobune i terorizma s ciljem rušenja državnog uređenja i secesije dela teritorije. On naglašava da je tadašnja federacija SFRJ imala pravo da preduzme mere samoobrane u skladu sa međunarodnim pravom. Bajić je izrazio žaljenje što u to vreme nije bio na višem položaju unutar JNA, kako bi mogao da preduzme odgovarajuće akcije.
Ovaj slučaj se smatra jednim od ključnih trenutaka u pravosudnom sistemu Hrvatske, a suđenje šestorici oficira JNA će zasigurno izazvati veliku pažnju javnosti, s obzirom na njegovu istorijsku i političku težinu. Ratni zločini iz devedesetih godina i dalje su tema koja deli društvo, a ovakvi postupci mogu doprineti razumevanju složenih odnosa koji su obeležili ovaj period.
