Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je na Dubrovnik forumu da politički lideri u Bosni i Hercegovini moraju da izmene Izborni zakon kako bi se obezbedila ravnopravnost Hrvata. On je naglasio da bez ovog načela, hrvatska strana nikada ne bi potpisala Dejtonski sporazum, koji je okončao rat u BiH. Grlić Radman je istakao da je osnovna namera Dejtonskog sporazuma bila da se obezbedi ravnopravnost tri konstitutivna naroda i da se spreči dominacija bilo kojeg od njih.
“Da su Hrvati tada znali da se načela Dejtonskog sporazuma neće primenjivati u praksi, nikada ne bi potpisali taj sporazum zato što sada nisu ravnopravni,” rekao je ministar, osvrćući se na trenutnu političku situaciju u BiH i na izazove sa kojima se Hrvati suočavaju.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u BiH ponovo raspravlja o izmenama Izbornog zakona, koji je predmet debate između tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba. Hrvati već dugo izražavaju zabrinutost da nisu adekvatno predstavljeni u institucijama vlasti, što dodatno komplikuje političke odnose unutar zemlje.
U drugom delu panela, Grlić Radman je komentarisao i nedavni koncert Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, koji je izazvao kontroverze zbog izvođenja pesme „Bojna Čavoglave“, koja sadrži ustaški poklič „Za dom spremni!“. Na pitanje novinara iz Frankfurter algemajne cajtunga, Mihaela Martensa, o ovom događaju, ministar je naglasio da je važno razlikovati kontekst u kojem se koristi ovaj poklič.
“Potrebno je razlikovati korišćenje pokliča zavisno od konteksta,” rekao je on, dodajući da ga treba osuditi u kontekstu Drugog svetskog rata i ratnih zločina koje je počinila Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Grlić Radman je tvrdio da je korišćenje pokliča „Za dom spremni!“ u kontekstu devedesetih godina i ratnih događaja u Hrvatskoj potpuno drugačije.
Ministar je odbacio teze o fašizmu u vezi sa koncertom Tompsona, ističući da je važno razumeti istorijski kontekst i da treba osuditi sve oblike nasilja i zločina. Njegove izjave izazvale su različite reakcije u javnosti, a tema nacionalnog identiteta i simbolike ostaje vrlo osetljiva u Hrvatskoj.
Grlić Radman je takođe naglasio da je neophodno raditi na pomirenju unutar BiH i da je dijalog između različitih naroda ključan za održavanje stabilnosti. On je pozvao sve političke lidere u zemlji da se angažuju u procesu izmena Izbornog zakona kako bi se omogućila veća ravnopravnost i bolja saradnja među narodima.
Ovo nije prvi put da se u BiH raspravlja o izbornim zakonima, a s obzirom na kompleksne etničke i političke odnose u zemlji, očekuje se da će debate o ovom pitanju i dalje trajati. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno pronaći rešenja koja će omogućiti ravnotežu između prava različitih naroda, ali i stabilnost države.
U budućnosti, očekuje se da će tema izmena Izbornog zakona ostati na agendi, naročito u svetlu predstojećih izbora i političkih previranja u regionu. Grlić Radmanove izjave otvaraju vrata za dalju diskusiju o pravima Hrvata u BiH i o načinu na koji se može postići pravedniji i inkluzivniji politički sistem.
